Ako je suditi po rezultatima izbora, po kojima je Trampova pobeda i dalje moguća uprkos vođstvu Bajdena u ključnim državama, ankete su, baš kao i 2016. godine kad je Trampova protivkandidatkinja bila Hilari Klinron, prilično pogrešile.
Za to postoji više razloga. Za početak, ankete na nacionalnom nivou mogu poslužiti za procenu koliko je pojedini kandidat popularan u celim Sjedinjenim Državama, ali s obzirom na specifičan način na koji Amerikanci biraju predsednika, to ne mora značiti puno kad se predviđa ko će pobediti na izborima.
Drugi razlog je činjenica da su Trampovi birači skloniji prikrivanju svojih preferencija kad se anketiraju pa su manje skloni učestvovanju u anketama.
To je za BBC Njuznajt potvrdio i republikanski analitičar i istraživač javnog mnjenja Frank Luntz.
Dva ključna razloga
"19 odsto Trampovih birača nisu bili iskreni, pa čak i sa svojim prijateljima i članovima porodice. Isto se može reći za samo 9 odsto birača Džozefa Bajdena. Postojao je i nivo ili nelagode ili straha od toga kako bi mogli biti tretirani ako drugima kažu koga preferiraju za predsednika. Neki su se čak bojali osvete ako priznaju da će glasati za Trampa. To je prva stvar u vezi anketa", rekao je Luntz.
"Druga stvar je da Trampovi birači nisu hteli da učestvuju u anketama, jednostavno su odbili da sarađuju sa anketarima. Zašto? Nisu hteli d pomognu establišmentu. Nisu hteli da pomognu CNN-u ili Njujork tajmsu. Jednostavno su rekli: 'Ne, ne želim da budem uključen'. Jedini način na koji su ih anketari mogli uključiti u svoja istraživanja je tako da im postavljaju duža pitanja, ali i tako da im kažu: 'Ako budte razgovarali sa nama, svet će čuti vaše mišljenje', tako da ih ohrabre", dodao je Luntz.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
