Teme sastanka više nisu bile vezane za ratna dešavanja koja su, bar trenutno, postala deo prošlosti s obzirom da sporazum o primirju i dalje poštuju obe strane. Jermenski premijer Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ovoga su puta sa Vladimirom Putinom razgovarali o uspostavljanju ekonomskih veza i obnovi značajnijih saobraćajnica između ove dve države što je svakako deo sporazuma o prekidu sukoba koji je potpisan u novembru 2020. godine. S obzirom na rezultate sastanka, čini se kako će i ovaj put, Azerbejdžan imati mnogo više razloga za zadovoljstvo.
Šta je dogovoreno?
Naime, na trilateralnom sastanku, dogovorena je izgradnja železničke, drumske i druge infrastrukture. Ovim dokumentom, Azerbejdžan će nakon više od trideset godina obnoviti putne komunikacije sa autonomnom regijom Nakhčivan, teritorijom koja je od matice odvojena teritorijama Jermenije i samoproglašenog Nagorno-Karabaha.
"Nakon više od trideset godina, Azerbejdžan će obnoviti komunikaciju s Autonomnom Republikom Nakhčivan putem transportnih komunikacija preko teritorije Jermenije", rekao je Alijev nakon sastanka.
Tokom rata devedestih godina, ova regija je, paralelno sa sukobima u Nagorno-Karabahu, vodila ratove i sa Jermenijom međutim bez većeg uspeha, a slaba povezanost sa matičnim Azerbejdžanom dodatno je osiromašila ionako slabo razvijenu regiju.
Samim povezivanjem Azerbejdžana sa ovom teritorijom, otvoriće se i nove ekonomske mogućnosti u regiji, a za Azerbejdžan će se konačno ostvariti dugo očekivani planovi povezivanja sa Turskom preko ove regije. Nove putne komunikacije predstavljaju pozitivne pomake i za samu Tursku čiji su predstavnici već najavili kako bi novo povezivanje Turske i Azerbejdžana moglo ugroziti i iranske planove u regiji Kavkaza čiji bi geopolitički ali i ekonomski uticaj znatno oslabio što se već na određeni način i dešava potpisivanjem sporazuma između Turske i Azerbejdžana kojem se osigurava direktan protok plina prema autonomnoj regiji bez učešća Irana.
Sa druge strane, novi sastanak s predsednikom Alijevim i Putinom, jermenskom premijeru Nikolu Pašinjanu nije doneo ništa značajno osim novog posipanja soli na ionako svežu ratnu ranu. Građani Jermenije ni ovaj put nisu zadovoljni načinom na koji Pašinjan vrši pregovore i dogovara nove projekte za Jermeniju. Javnost je i ovaj odlazak armenskog premijera u Rusiju protumačila kao još jedan čin izdaje. Pašinjan je, pored ekonomskih delova novog dogovora, tokom sastanka sa Putinom pokušao da ispregovara i dodatne članove ugovora koji se tiču razmene zarobljenika za koje Pašinjan tvrdi da se nalaze na teritoriji Azerbejdžana međutim o tome na sastanku nije bilo reči.
Moskovskim dogovorom, Jermenija će takođe dobiti direktnu povezanost sa Rusijom, što će znatno olakšati komunikaciju dve zemlje ali svakako da Rusija može biti mnogo više zadovoljna ovakvim razvojem situacije s obzirom da jermenska privreda i dalje zavisi od uvoza ruskih proizvoda. Sa druge strane, jermenski izvoz znatno je manji, a ekonomsko stanje u zemlji nakon rata u Nagorno-Karabahu dodatno je narušeno što pokazuje i ogroman pad BDP-a. Pored jače veze sa Jermenijom, Ruska Federacija dobija i bolju povezanost sa Azerbejdžanom i Turskom sa kojima ima odličnu saradnju. Rusija je prema zvaničnim podacima, u 2020. godini zadržala svoj položaj jednog od tri najvažnija partnera Azerbejdžana uprkos smanjenom obimu saradnje.
Trilateralni sastanak na kraju je završio dogovorom koji bi mogao u potpunosti promeniti odnose na području Kavkaza. Prvi sastanak radnih grupa tri zemlje dogovoren je za 30. januar gde bi se trebalo konkretnije govoriti o izgradnji nove drumske i železničke infrastrukture te bi upravo na tom sastanku mogli videti i prve planove izgradnje.
Mirovni sporazum u Nagorno-Karabahu osim toga što je doneo mir na području Kavkaza, iznedrio je nove ekonomske planove koji su na određeni način potvrđeni na sastanku u Moskvi. Iako su u samom fokusu sporazuma Jermenije i Azerbejdžana, čini se kako će dogovor pre svega mnogo više doneti Rusiji i Turskoj, velikim silama koje ostvaruju svoje političke i ekonomske interese na području Kavkaza.
Sa druge strane, dogovori pod direktnim uticajem Rusije, značajno mogu doprineti izolovanju Gruzije koja je do sada imala određeni uticaj naročito na protok roba i usluga prema Jermeniji. Slabljenje gruzijskog uticaja na području Kavkaza, svakako će pokušati iskoristiti Kremlj koji je u poslednjih nekoliko godina izgubio kontrolu nad tom bivšom sovjetskom republikom te će u narednom periodu sigurno iskoristiti trenutnu situaciju u regiji.
Kurir.rs/Klix.ba
Foto: Profimedia/Mikhail KLIMENTYEV/AFP
NE PROPUSTITE
