Naučnici sa Univerziteta u Oklandu otkrili su da su neka ostrva porasla čak 8 odsto u poslednjih 70 godina. Koristili su satelitske slike i podatke prikupljene na lokaciji da bi otkrili promene.
Istraživači veruju da bi ovi dokazi mogli da pomognu da se niska ostrva u Tihom i Indijskom okeanu prilagode globalnom zagrevanju u budućnosti.
neke ribe svojim velikim čelom nabijaju korale, razbijajući ih na komade lakše jestive. Jednom svarena, riba „iskoči pesak“, tako nastaju plaže i kopno! Dr Mari Ford je primorski geomorfolog, on gleda kako se formira zemljište i šta ga oblikuje.
Rekao je da je sediment koralnih grebena odgovoran za rast ostrva: „Svi su videli slike bujnih koralnih grebena, a ti korali polažu kostur ... i taj kostur može da se razbije talasima i različitim ribama koje će žvakati korala i izbaci pesak - i to je osnova za formiranje ostrva “.
Tokom nekoliko godina, dr Ford i njegov tim uspeli su da posete neka od ovih ostrva i zabeleže promene koje su napravljene procesima na delu u regionu.
Snimke iz vazduha koje su sakupljali sateliti od Drugog svetskog rata pokazuju koliki je deo obalne linije jednog takvog ostrva, Jeh, evoluirao. Jasno pokazuje kako se kopnena masa promenila u to vreme i gde su područja koja su nekada bila grebena sada zemljište na koje možete stajati.
Stajati negde gde je pre 70 godina bio greben - a sada je ostrvo - prilično je zapanjujuće.
Važno je shvatiti, kaže dr Ford, da koralni grebeni moraju biti zdravi da bi ostrva rasla.
Ako su ekosistemi grebena mrtvi, oni ne reprodukuju koral, što nije dobro za životinje koje koriste greben kao mesto za život ili za stvaranje ostrva.
"Neke vrste korala mogu vrlo brzo da rastu. Očigledno da novi rast može otpasti, a riba ga sakrije i slomi valovima, ali pod uslovom da greben ostane zdrav, uvek će stvarati pesak."
Svaka riba unese preko 5 tona strukturnih grebenskih karbonata godišnje. Nakon što probave jestive delove sa stene, izlučuju je kao pesak, pomažući u stvaranju malih ostrva i peščanih plaža.
Zaštita ovih staništa za divlje životinje izuzetno je važna, a zdravlje grebena od vitalnog je značaja za ekosisteme i životinje koje tamo žive.
"Problem je u tome što ne znamo za koliko dugo će greben biti zdrav. Imamo probleme sa beljenjem korala, gde vidite kako koral u osnovi umire, a promene u temperaturama okeana i more postaju kiselije ... mi jednostavno ne znamo ", dodao je dr Ford.
"Moramo smanjiti emisiju CO2 i kontrolisati (globalno) zagrevanje. To je globalni napor i nešto što svi možemo učiniti."
Istraživački tim je želeo da naglasi da, iako dokazi sugerišu da neka ostrva mogu da rastu, to ne znači da bismo trebali prestati da brinemo zbog porasta nivoa mora, gde su ugrožena mnoga niska ostrva i zajednice.
U oblastima u kojima su koralni grebeni bili zdravi, stvara se dovoljno sedimenta za rast ostrva.
Ali na mestima gde obalna erozija zbog porasta nivoa mora preti ostalim ostrvima Tihog okeana ili gde grebeni umiru, to nije slučaj.
Bolje razumevanje ostrva koja rastu, a koja erodiranja moglo bi pomoći zemljama Tihog okeana da se prilagode klimatskim promenama, a poruka istraživačkog tima je da će se jedno nalazište razlikovati od onog drugog.
Do tada stručnjaci kažu da je važno za sve nas da prepoznamo procese koji uzrokuju rast i uništavanje ovih ekosistema i šta možemo učiniti da ih zaštitimo u budućnosti.
Ne samo u korist rastućih ostrva ili zaštitnih grebena koje pružaju obalne erozije, što je još važnije, za morski divlji svet koji se za svoj dom oslanja na koralni greben.
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
