Brod je oštećen postavljanjem mina ispod vodene linije i pretrpeo je znatnu štetu, a posle napada pojavile su se dve teorije kako su se izraelski komandosi prišunjali Savizu.
Prva je bila da su do njega došli helikopterom, a druga koje je i dokumentovana snimcima je da su Izraelci u napad krenuli sa podmornice.
Podmornice klase Delfin primećena je 11. marta u izarelskoj pomorskoj bazi Eilat na severu Crvenog mora. Vipe slika objavljeno je na mreži koji dokumentuju prisustvo bar jedne podmnornice u bazi do 2. aprila, kada je jedna snimljena na dan plovidne od baze Elijat. Tada je bila udaljena 40 km od obala Saudijske Arabije.Već 4. aprila nalazila se svega 40 nautičkik milja udaljena od broda Saviz koji je bio pozicioniran u uobičajenoj zoni operacija.
Kao što je Kurir već objavio Iran je prvo kad se proširila vest o napadu na brod-bazu Pasdarana ćutao, zatim negirao, a onda i priznao da se doodio napad.
Brod predstavlja logističku bazu, prislušni centar i ploveću bazu za iranske pomorske komandose, koji plovi Crvenim morem sa zadatkom da brine i čuva iranska plovila od mogućeg napada somalijskih pirata. Međutim, brod je učestvovao i kao centar za snabdevanje i podršku jemenskih Huta u ratu sa Saudijskom Arabijom.
Amerikanci optužuju da brodom Saviz zapravo upravlja Iranska revolucionarna garda "Pasdarani". Kao dokaz te tvrdnje često se prilažu fotografije snimljene sa daljine, gde se vide ljudi u maskirnim uniformama, kao i po nekoliko manjih patrolnih plovila za izvođenje prepada i patrolne zadatke u blizini broda
Saviz je prvi put u Crveno more uplovio 2017. godine pre serije uspešnih napada jemenskih Huta čamcima samoubicama i protivbrodskim raketama na plovila Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Veruje se da je brod u tim operacijama imao ulogu osmatračko-komandnog centra, koji je obalskim baterijama Hutim prenosio podatke o kretanju saudijskih plovila pre nego što su na njih lansirane protivbrodske rakete C-801 i C-802.
Podaci o brodu Saviz
O Savizu što je do sad poznato jeste da mu je matična luka Bandar Abas, da je izrađen 1999. i da je do imena Saviz promenio čak nekoliko imena, pa se tako navode: Lorestan, Okeanska sveća, Latana, Azaleja i da je plovio po malteškom i zastavom Barbadosa.
Od tehničkih podataka prazan deplasamn broda kreće se oko 16.696 tona, dok je puni 23.176 tona, odnosno radi se o ukrcanom teretu. Dužine je 174 metra, širine 26.03 metra. maksimalna brizna je 13,2 čvora.
Brod je takođe naoružan sa protivavionskim topovima ZU kalibra 23 mm i teškim mitraljezima Dshk kalibra 12,7 mm i KPVT 14,5 mm. Nagađa se da je brod opremljen i lanserima protivbrodskih raketa, protivoklopnim raketama i torpednim cevima. a ima i opciju polaganja morskih mina preko specijalnih otvora na krmi broda tokom vožnje.
Brod je opremljen raznim komunikacijskim i osmatračkim uređajima koji omogućuju praćenje, osmatranje saudijskih plovila uz obalu Jemena.
Kurir.rs/R.R.
