Nakon što su deset dana na ulicama severnoirskih gradova bes izražavali protestantski unionisti, sada su na ulice Belfasta izašli i njihovi arheneprijatelji - katolički republikanci.
Preko 50 povređenih policajaca: što od kamenja, što od Molotovljevih koktela. Zapaljen autobus s putnicima, koji su u poslednjem trenutku uspeli da pobegnu. Napadnut fotoreporter lokalnog lista.
Vanredno zasedanje lokalnog parlamenta i hitno saopštenje severnoirske vlade - sastavljene od unionista i republikanaca – koja poziva na prekid "napada na policiju, javne službe i (severnoirske) zajednice”.
Nakon dvadeset godina mira, sve je spremno za nastavak krvave priče iz 20. veka u kojoj dve antagonističke zajednice Severne Irske nikako ne uspevaju da nađu zajednički jezik.
Slike koje su iz zapadnog Belfasta u svet otišle u sredu popodne dočarale su svu dubinu i težinu nacionalno-verskog konflikta u Severnoj Irskoj.
Sa obe strane tzv. Mirovnog zida, podignutog u blizini ulice Lanark Vej, okupilo se po nekoliko stotina mladih koji preko zida, jedni na druge, bacaju kamenje i Molotovljeve koktele, snimajući pritom selfije.
Jedni druge ne vide, zbog zida, ali po graji sa druge strane znaju da su se tamo, par metara vazdušne linije daleko, okupili i "oni”. Njihovi vršnjaci i smrtni neprijatelji.
Odnosno, kako je saopštila lokalna policija, posle okupljanja mladih iz obe zajednice došlo je do "nereda u kojima su grupe sa strane zida počinile ozbiljna kaznena dela, napadajući policiju i jedni druge”. Učestvovala su i deca od 13-14 godina, koje su "hrabrili i podržavali odrasli koji su stajali uz njih te im pljeskali i navijali”.
Kakvi su to odrasli ljudi koji podržavaju da se deca tuku? Odgovor glasi: dobrodošli u Severnu Irsku! Dobrodošli u Belfast! Setite se samo Mostara, Skoplja, Kosovske Mitrovice ili Nikozije, piše Slobodna Dalmacija.
Nije čudno da je nasilje na ulicama Belfasta, Londonderija i drugih severnoirskih gradova eskaliralo baš 2. aprila, na Veliki petak.
Bila je to jasna poruka besnih unionista, jer je pre 23 godine upravo na tadašnji Veliki petak u Belfastu potpisan Mirovni sporazum kojim je zvanično okončan 30-godišnji sukob između katoličkih republikanaca i protestantskih unionista, u kojem je poginulo preko 3500 ljudi, uz više od 50.000 ranjenih.
To razdoblje u severnoirskoj istoriji zvanično se zove "Nevolje" (The Troubles). Najnovija eskalacija nasilja, tempirana upravo za ovogodišnji Veliki petak, jasna je poruka da bi se nevolje mogle ponoviti. Pogotovo što je sa obe strane stasala nova generacija besnih mladića, od kojih mnogi tog Velikog petka 1998. nisu bili ni rođeni.
Neposredni "okidač” za unionističko nasilje bila je odluka tužilaštva u Belfastu da neće procesuirati 24 republikanska političara koji su u prošlog juna, kršeći epidemiološke mere, došli na sahranu republikanskog političara Bobija Storija, nekadašnjeg obaveštajnog šefa Irske republikanske armije (IRA).
Umesto dopuštenih 30 ljudi, došlo ih je više stotina (neki izvori navode i brojku od 3.000 ljudi), uključujući i neke ministre u vladi Severne Irske, kao i vođe Šin Feina (političkog krila IRA) Meru Lu Mekdonald i Džeri Adams.
Širi povod "nevolja" je sprovođenje Severnoirskog protokola i sporazuma o Bregzitu, kojim je izbegnuta tvrda granica između Severne Irske i Republike Irske (što bi razbesnilo republikanske katolike), a uvedena je oštrija granica između Severne Irske i Britanije, koja se provodi u severnoirskim pomorskim lukama (što je razbesnilo unionističke protestante).
No, generalni razlog sukoba star je oko 100 godina.
Nakon što je Irska provela vekove pod engleskom vlašću, početkom 1919. izbija Irski rat za nezavisnost koji se u leto 1921. završio podelom ostrva – na većem delu je uspostavljena nezavisna Republika Irska ali je severoistočni deo ostrva, gde su protestanti činili većinu, pod imenom Severna Irska ostao u sklopu Ujedinjenog Kraljevstva.
Narednih 50 godina, dve zajednice su živele bez međusobnih sukoba, ali uz konstantne primede katoličke manjine da su marginalizovani i da su žrtve segregacije.
Protesti iz 1969. prerastaju u nemire, a sa dolaskom britanske vojske, situacija se dramatično zaoštrava.
Ključni događaj, kojim praktično počinju "Nevolje”, dogodio se 30. januara 1972.godine, kad su britanske trupe u Deriju otvorile vatru na nenaoružane irske demonstrante i ubile 14 civila (svi su bili katolici). Masakr će postati poznat pod nazivom "Krvava nedelja”, o njemu će kasnije pevati i irska rok grupa U2 (Sunday, Bloody Sunday).
Nakon te zlokobne prekretnice (za zločin niko nije odgovarao) znatno se povećava netrpeljivost katolika i irskih nacionalista prema britanskoj vojsci, naglo raste podrška IRA-i, paravojnoj organizaciji koja je povela oružani otpor britanskoj Kruni, u borbi za ujedinjenje s Republikom Irskom.
Svoje bombaške napade, po kojima su postali poznati (uz ubistva i otmice), IRA u početku izvodi samo na teritoriji Severne Irske – napadajući pripadnike i objekte britanske vojske – a kasnije i u samoj Engleskoj, pa su napadani ciljevi u Londonu i Birmingemu, a bilo je i civilnih žrtava.
Zbog toga ih je britanska vlada proglasila za teroriste, dok ih je dobar deo Iraca smatrao herojima.
"Nevolje" su trajale 30 godina, sve do Velikog petka 1998. godine, nakon čega je oružje na otoku utihnulo, a političko krilo IRA-e, pod imenom Šin Fein, u formi političke partije (levičarskog karaktera) ušlo u parlament i vladu, kao legitimni politički glas irskih republikanaca.
Idila je trajala 23 godine. Stasali su novi klinci, kojima IRA zvuči romantično, a s druge strane zida imaju vršnjake odgojene u narativu da je IRA teroristička organizacija.
Ulica protiv ulice, kvart protiv kvarta, narod protiv naroda. Opasno se ljulja Sporazum na Veliki petak, zaključuje SD.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
