Sa velikim osmesima na bledim licima, grupa ljudi je nakon 40 dana izašla iz dobrovoljne izolacije u pećini Lombriv uz aplauze, noseći posebne naočare da zaštite oči nakon toliko vremena u mraku.
"Bilo je to kao da smo pritisnuli pauzu“, rekla je Marina Lanson, jedna od sedam žena koje su učestvovale u eksperimentu. Kaže da je poželela da je mogla da ostane u pećini još nekoliko dana, ali da je bila srećna što je osetila vetar na licu i ponovo čula pevanje ptica.
Njen plan nije bio da po izlasku iz pećine brže-bolje uzme svoj "pametni" telefon, već naprotiv - da ga ostavi sa strane još nekoliko dana u nadi da će izbeći "previše brutalan“ povratak u stvarni život.
Grupa je živela u pećini i istraživala je u okviru projekta pod nazivom "Duboko vreme" (Deep Time). Nije bilo prirodnog svetla, temperatura je bila 10 stepeni, a relativna vlažnost vazduha 100%. Nisu imali kontakt sa spoljnim svetom, nisu imali novosti o pandemiji, niti su imali komunikaciju sa prijateljima ili porodicom.
Naučnici iz Instituta za ljudsku adaptaciju, koji vodi projekat vredan 1,2 miliona evra, kažu da će im eksperiment pomoći da bolje razumeju kako se ljudi prilagođavaju drastičnim promenama u životnim uslovima i okruženju.
Kao što se i očekivalo, oni u pećini su izgubili osećaj za vreme.
"I evo nas! Upravo smo izašli nakon 40 dana ... Za nas je to bilo pravo iznenađenje", rekao je direktor projekta Kristijan Klot, dodavši da je u njihovim glavama izgledalo kao da su u pećinu ušli pre "svega" 30 dana.
Jedan član tima procenio je vreme pod zemljom na 23 dana.
Johan Fransoa, učitelj matematike i instruktor jedrenja, trčao je krugove od 10.000 metara u pećini da bi ostao u formi. Rekao je da je ponekad imao "visceralne nagone" da ode.
Bez svakodnevnih obaveza i bez dece, izazov je bio "profitirati od sadašnjeg trenutka, a da nikada ne razmišljamo šta će se dogoditi za jedan sat, za dva sata", rekao je.
U partnerstvu sa laboratorijama u Francuskoj i Švajcarskoj, naučnici su putem senzora pratili obrasce spavanja, socijalne interakcije i reakcije ponašanja 15 članova tima. Jedan senzor bio je sićušni termometar unutar kapsule koji su učesnici progutali poput pilule. Merio je telesnu temperaturu i prenosio podatke na računar dok nije izbačen prirodnim putem.
Članovi tima pratili su svoje biološke satove da bi znali kada se treba probuditi, zaspati i jesti. Dane nisu brojali u satima već u ciklusima spavanja.
"Zaista je zanimljivo posmatrati kako se ova grupa sinhronizuje“, rekao je Klot ranije na snimku iz unutrašnjosti pećine. Zajednički rad na projektima i organizovanje zadataka bez mogućnosti određivanja vremena za sastanak bio je posebno izazov, rekao je on.
Dve trećine učesnika izrazilo je želju da još malo ostanu u podzemlju kako bi završili grupne projekte započete tokom njihovog boravka, rekao je Benoa Moviek, hronobiolog uključen u istraživanje.
"Naša budućnost kao ljudi na ovoj planeti evoluiraće", rekao je Klot nakon izlaska. "Moramo naučiti da bolje razumemo kako su naši mozgovi sposobni da pronađu nova rešenja, bez obzira na situaciju", zaključio je.
Kurir.rs/The Guardian
NE PROPUSTITE
