Britanski vojni voz saobraćao je svakdonevno kroz sovjetsku okupacionu zonu koja se nalazila na teritoriji Istočne Nemačke i povezivao je britanski sektor u Zapadnom Berlinu i britansku vojnu bazu u Hanoveru.
Ono što je bilo kakrakteristično za ovaj voz, bilo je to što je imao oružanu pratnju britanskih vojnika koji su stajali na vratima vagona, a vrata voza bila su zaključavana iznutra lancima, da ne bi neko iskočio ili upao u voz i pokušao da se prebaci do Zapadnog Berlina.
Putovanje vozom od Hanovera do Zapadnog Berlina koji se nalazi na udaljenosti na oko 100 km prelazilo se za četiri sata.
Voz je svoje prvo saobraćanje započeo u julu 1945. Prvi putnici bili su britanski članovi Komisije za kontrolu Nemačke, koji su preuzeli svoje položaje u britanskom sektoru u Zapadnom Berlinu.
Komopzicije su bile, prvo teretne, a onda su uvedene i putničke, a imale su ukrcano obezbeđenje sastavljeno od britanskih vojnika, kako bi sprečili pljačku ili upade uljeza u voz.
Posadu su činili isključivo profesionalni železničari, koji su prethodno služili u Kraljevskim inženjerima ( Odeljenje za železničku delatnost). Voz je od 1947. saobraćao dva puta dnevno danju i noću i to između Berlina i Bad Oeinhausen i Herforda gde se nalazio glavni štab Britanske rajanske armije ( BAOR) kako su se tad zvale snage Britanije stacionirane u tadašnoj Zapadnoj Nemačkoj.
Ovom vozu su se sa stanice Bad Oeinhausen priključivali ostale kompozicije i to dva puta nedeljno najmanje. U istoriji je ostalo zabeleženo da je voz prestao da saobraća privremeno 1947., kada su Sovjeti blokirali prolaz kroz svoju okupacionu zonu iz koje je nastala Istočna Nemačka. Saobraćaj je nastavljen tek 1949. Početkom 1950 -tih godina voz je kretao sa stanice Hannover Hbf.
Šezdesetih godina 20 veka interesovanje za voz naglo je opalo, pa je uveden samo jedan polazak dnevno jer je sve više putnika počelo da koristi avio prevoz do Zapadnog Berlina.
Interesantno je da se voz pre ulaska u Istočnu Nemačku zaustavljao u Helmstedtu gde su se menjale lokomotive i sprovodila granična kontrola od strane zapadnonemačke i istočnonemačke policije, a po ulasku u Istočnu Nemačku u stanici Marienborn kontrolu je vršila Sovjetska armija sa istočnonemačkim graničarima koji su voz spolja temeljito pregledali bez ulaska kao bi se sprečio šverc robe i izbeglica. Voz je ponovo zaustavljan u Potsdamu gde je spovođena opet detaljna kontrola pre ulaska u Zapadni Berlin. Identična kontrola je sprovođena u samom povratku zbog čega je putovanje od 100 km trajalo puna četiri sata.
Padom Berlinskog zida i ponovnog nemačkog ujedinjenja, voz je postao skup i neupotrebljiv, a 1990. prestao je da saobraća zauvek.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
