"Potvrda ovog maksimalnog temperaturnog rekorda je važna jer nam pomaže da izgradimo sliku vremena i klime na jednoj od poslednjih granica Zemlje", rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas. Antarktičko poluostrvo je među najbržim oblastima zagrevanja na planeti. Prosečna temperatura porasla je za skoro 3 stepena u poslednjih 50 godina.
"Ovaj novi temperaturni rekord je prema tome u skladu sa klimatskim promenama koje promatramo", rekao je Talas, prenosi nevs.iahoo.com.
VMO je odbacio još veće očitavanje temperature od 20,8 stepeni, objavljeno 9. februara prošle godine u brazilskoj automatskoj stanici za nadgledanje permafrosta na obližnjem ostrvu Seimour, tik do poluostrva koje se proteže severnom i Južnom Amerikom.
Prethodni verifikovani rekord za antarktički kontinent, kopno i okolna ostrva bio je 17,5 C, a zabeležen je i u Esperanci 24. marta 2015. Rekord za širu antarktički region - svuda južno od 60 stepeni geografske širine - iznosi 19,8 C, zabeležen na Signiju Ostrvo 30. januara 1982.
Novi zapis o Esperanzi biće dodat u arhivu SMO za vremenske i klimatske ekstreme. Arhiva uključuje najvišu i najnižu temperaturu na svetu, kišu, najjaču tuču, najduži sušni period, maksimalne udare vetra, najduži bljesak munje i vremenski mortalitet.
Najniža temperatura ikad zabeležena na Zemlji bila je minus 89,2C zabeležena na stanici Vostok na Antarktiku 21. jula 1983.
Prosečna godišnja temperatura na Antarktiku kreće se od oko minus 10 na obali do minus 60 u najvišim delovima unutrašnjosti. Prosečna površinska temperatura Zemlje porasla je za jedan stepen od 19. veka, dovoljno da poveća intenzitet suše, vrućine i tropskih ciklona. Ali vazduh iznad Antarktika se zagrejao više nego dvostruko više.
Nedavna istraživanja pokazala su da bi zagrevanje od dva stepena Celzijusa moglo da podstakne otapanje ledenih ploča na vrhu Grenlanda i Zapadne Antarktike - sa dovoljno zaleđene vode da podigne okeane na 13 metara - preko tačke bez povratka.
"Ovaj novi rekord još jednom pokazuje da klimatske promene zahtevaju hitne mere. Neophodno je nastaviti jačati sisteme za praćenje, prognoziranje i rano upozoravanje kako bi se odgovorilo na ekstremne događaje koji se sve češće javljaju zbog globalnog zagrevanja ', rekla je prva potpredsednica SMO Selest Saulo, šef argentinske nacionalne vremenske službe.
Kurir.rs/Tportal
NE PROPUSTITE
