Aurora (polarna svetlost) na Zemlji se pojavljuje kada se električno nabijene čestice, poput onih iz Sunčevog vetra, sudaraju sa česticama vazduha u atmosferi prenoseći pritom na njih energiju i uzrokujući njihov sjaj.
Na Zemlji magnetno polje usmerava te nabijene čestice prema polovima, pa u polarnoj svetlosti većinom uživaju stanovnici tog područja. Mars je odavno izgubio svoje globalno magnetno polje pa njegove aurore nastaju po pomalo drugačijem principu.
Magnetizovana kora?
Naime, mada Crvena planeta više nema svoje magnetno polje, neki delovi njegove kore su i dan danas ostali magnetizovani. Nad tim magnetnim zonama može se pojaviti fenomen koji se naziva diskretna polarna svetlost. Kako? Čestice solarnog vetra u slučaju Marsa ne nailaze na magnetno polje planete, već na magnetizovana područja u njegovoj kori. Nabijene čestice se tada sudaraju sa kiseonikom u gornjim slojevima atmosfere, uzrokujući njegov sjaj, navodi Nature.
"Diskretna polarna svetlost povezana je sa razumevanjem Marsa koje je tek počelo u pravoj meri da se ostvaruje tokom ere letova u svemir. Naime, ispostavilo se da Mars ima vrlo neobično magnetno polje“, rekao je planetarni naučnik Džastin Deigan sa Univerziteta Kolorado Bulder.
"Otišli smo tamo 60-ih očekujući da ćemo videti nešto poput Zemljinog magnetnog polja, a nismo ništa pronašli. A onda smo shvatili: 'Čekaj malo, magnetizam nekako dolazi i odlazi, šta se događa?'" dodao je.
Naučnici su kasnije na površini Marsa pronašli kamenita područja sa znakovima davno nestalog globalnog magnetnog polja. Posebno su ih zaintrigirale stene na južnoj strani planete.
"Ostali delovi Marsa su u nekom trenutku ponovo isplivali na površinu, lava je tekla po njima ili su veliki udarci prekrili magnetno polje. Južna hemisfera je vrlo stara, od početka Sunčevog sistema pa su magnetni tragovi bolje vidljivi", objasnio je Deigan.
Nevidljive u vidljivom spektru
Sjaj aurora na Marsu vidljiv je noću i nikada do sada nije snimljen u vidljivom spektru svetlosti.
"Aurora je slaba, a instrumenti osetljivi na vidljivu svetlost na Marsu dizajnirani su za fotografisanje u uslovima dnevnog svetla", kazao je Deigan.
Ni svemirska letelica Houp (eng. Hope: Nada) nije uhvatila tajanstvene aurore Crvene planete u vidljivom spektru svetlosti, već u ultraljubičastom. Njen uređaj koristio je kraće talasne dužine nego druge letelice koje su snimale Mars i uspeo da uhvati do sada najdetaljniji prikaz aurora.
Naučnici su i ranije tokom sunčevih oluja na Crvenoj planeti detektovali tragove "difuzne" aurore, kao i one "protonske" koja nastaje na velikim nadmorskim visinama kada protoni solarnog vetra "otkidaju" elektrone iz atoma da bi stvorili vodonik. Izgleda da diskretne aurore slede obrasce magnetizma u kori planete, što sugeriše da je on nekada imao globalno magnetno polje slično Zemljinom. Naučnici smatraju da su se ti uzorci magnetizovane kore smrzli na mestu pre više milijardi godina, kada je lava očvrsnula.
Diskretne aurore nude odgovor o istoriji planete
Naučnici nameravaju pomoću analize diskretnih polarnih svetlosti na Marsu da dobiju bolji uvid u to kako se ta planeta transformisala iz mogućeg nastanjivog sveta sa gustom atmosferom u suvu planetu koju vidimo danas, piše New Scientist.
"Pitanje je kako energija ulazi u sistem i tera gornje slojeve atmosfere, a polarna svetlost ulazi u srž toga", kazao je Deigan.
Letelica Houp snimila je fotografije aurora nedugo nakon što je ušla u orbitu Marsa početkom 2021. Njena misija bi trebalo da traje dve godine.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
