ZAPAD 9. MAJA PROZIVAO RUSE GDE IM JE ARMATA Rusi odgovorili TEK SAD: Serijska proizvodnja kreće 2022. Posade već obučavamo

" Serijska proizvodnja tenka "Armata" T-14 počeće 2022. godine", saopštio je Ministar industrije i trgovine Denis Manturov i dodao:

" Opitovanje završavamo naredne godine, a počev od tad tenk će ući u serijsku proizvodnju", kazao je Manturov za državnu agenciju TASS.

Privi komandiri novih tenkova Armata i tehničko osoblje koje će održavati oklopna vozila se već obučavaju u Kazanju i Omsku.

U Višoj komandnoj školi u Kazanju u toku je obuka za VES komandanir tenka, dok u Institutu za automobilsko i oklopno inženjerstvo u Omsku obučavaju specijalisti za popravku i vozila porodice „Armata“.

Obuka tenkovskoih oficira na novim tenkovima armata trakaće četiri godine, a poručnici ospobljeni za komandovanje ovim tenkovima u trupe doći će 2025–2026.

Kadeti već sad prolaze obuku na simulatorima gde uče prve korake u upravljanju složenim sistemom kakva je tenk "Armata". Zatim se prelazi na računarski simulator za vatrenu obuku „TOPK-Armata BM-S“. Zatim na red dolaze i simulatori za obuku komandanta tenkovskih posada i tenkovskih vodova opremljnih tenkom Armata.

Kako je objašnjeno razlog detaljne i specifične obuke leži u tome što je tenk pun elektronike koja upravlja svim sklopovima i podsklopovima tenka od upravljanja, motornog odeljenja do naoružanja zbog čega obuka posada i komandira mora biti detaljana i specifična u odnosu na dosadašnje oficie oklopnih jednica u ruskoj vojsci.

Izvori u Ministarstvu odbrane rekli su Izvestiji da će najnoviji tenk T-14 postati pravi pokretni štab: zahvaljujući jedinstvenom automatizovanom sistemu upravljanja, gde će komandanti iz Armate iz tenka moći da upravljaju i drugim borbenim vozilima u realnom vremenu.

Inače priča o serijskoj proizvodnji tenka "Armata" datira još od 2016. godine kada je najavljena prvi put serijska proizvodnja tenka nove generacije, koji je premijerno prikazan 9. maja 2015. godine na vojnoj paradi u čast Dana pobede.

Međutim, od serijske proizvodnje tenka nije bilo ništa i ona je prolongirana zbog dodatnih testiranja i porvere opreme. Drugi put kada je saopštena najava serijske proizvodnje tenka bilo je 3. februara 2020, a treća najava usledila je februara 2021. na Međunarodnom sajmu vojne opereme i naoružanja IDEX u Abu Dabiju kad je saopšteno da proizvodnja dugoočekivanog tenka kreće 2022. godine, što je potvrdio i ministar Manturov.

Tu vest potvrdio je i Andrej Terlikov generalni Uralskog projektnog biroa za transportno inženjerstvo, da će ispruka serijskih tenkova tipa Armata ruskom Ministarstvu odbrane početi 2022. godine.

Pored toga, Terlikov je izjavio da će Koncern Uralvagonzavod (UVZ) smanjiti troškove glavnog borbenog tenka Armata tokom njegove serijske proizvodnje. Prema njegovim rečima, trenutno su cene ugovora između UVZ-a i Ministarstva odbrane adekvatne. Međutim, stvarni troškovi tenka kako je Terlikov saopštio biće utvrđeni u trećoj godini serijske proizvodnje.

Iako tenk Armata nije u serijskoj proizvodnji još uvek navdno je Rusija dala zeleno svetlo za prodaju ovog tenka inostranim kupcima saopštava TASS.

Armata

Ruska platforma Armata izvorno je zamišljena kao temelj tenk T-14. Ruski tenk T-14 Armata predstavljen je javnosti još u maju 2015. godine, ali do danas još nije ušao u masovnu serijsku proizvodnju. Poslednje vesti govore da bi serijska proizvodnja tenka trebala da započne krajem 2021 i da će biti proizvedeno ukupno oko 2.000 tenkova.

Tenk T-14 „armata” (Objekt 148), pripada četvrtoj tehnološkoj generaciji. Ovaj tenk se razlikuje od decenijama ustaljene paradigme gradnje tenkova po tri osnovna pristupa: sva tri člana posade su u upravnom odeljenju napred, zaštićena u posebnoj oklopnoj kapsuli sa daljinski upravljanom kupolom i naoružanjem, maksimalno zaštićena i od eksplozije municije iza njih; ima brojne sisteme optoelektronskog osmatranja i nišanjenja – danju i noću i aktivni sistem zaštite od projektila i mina iz sve tri sfere – sa zemlje, iz vazduha i ispod zemlje. U konstrukciji tenka primenjena su najnovija tehnička i tehnološka dostignuća oklopne zaštite sa novim modelom kombinovanog višeslojnog, razmaknutog i modularnog oklopa . Osnovni oklop u prednjem delu tenka T-14 štiti od svih potkalibarnih projektila kalibara do 120 mm, a od kumulativnih kalibara do 150 milimetara. Primenjeni čelik ima visoke zaštitne karakteristike. Novi tip ERO (eksplozivni reaktivni oklop) „relikt” dodatno štiti i od kinetičkih projektila, smanjujući im probojnost za 50 odsto (350 mm), a od kumulativnih za 90 odsto (oko 800 mm), odnosno zajedno sa osnovnim oklopom ekvivalent zaštite tenka dostiže 1.500 milimetara.

Pored motorno-transmisionog odeljenja su rešetke za zaštitu od kumulativnih projektila. Kupola je spolja, takođe, prekrivena pancirnim limom novog čelika iznad osnovnog oklopa i panelima ERO, kao i prednji oklop tela i bočne strane na dve trećine dužine. Sistem aktivne zaštite „afganit” sprečava gađanje u tenk i potkalibarnih projektila, brzine do 1.700 m/s, ne samo od kumulativnih, presretanjem na daljinama od 200 do 15-20 m ispred tenka. U sklopu sistema „afganit” na krovu kupole su dva paketa sa po 12 dimnih kutija pokretnih po azimutu i jedan paket sa 24 kutije fiksno usmerenih kutija uvis za odbranu od napada odozgo.

Novi top 2A-82-1M kalibra 125 mm (L/48) ima povećan borbeni komplet na 45 metaka, od kojih su 32 u automatu za punjenje, a 17 u zadnjoj niši kupole. Top nema odvodnik barutnih gasova, jer u kupoli nema posade pa dim baruta ne smeta, a doprinosi većem pritisku u cevi, većoj početnoj brzini projektila. Brzina gađanja sa novim automatom za punjenje topa povećana je na 10–12 metaka u minutu, a efikasna daljina gađanja do osam kilometra. S topom je spregnut mitraljez PKTM 7,62 mm (6P7K) sa 1.000 metaka spremnih za paljbu i još 1.000 u odvojenoj kutiji.

U sastavu SUV-a ugrađeni su višekanalni sistemi za osmatranje, nišanjenje i praćenje pokretnih ciljeva, danju i noću, i u uslovima ograničene vidljivosti usled zamućenosti atmosfere. Nišandžija raspolaže višekanalnom nišanskom spravom, koja ima optički kanal, TV kameru, termalnu kameru, laserski daljinomer i sistem za lasersko vođenje POR. Daljina osmatranja u dnevnom kanalu je do osam kilometara, a u termalnom detekcija cilja do pet km.

U tenk je ugrađen novi višegorivi dizel-motor A-83-3A od 1.500 KS omogućuje najveću brzinu do 80 km/h po putu i terensku 50–55 km/h i autonomiju od 500 kilometara. Motor je četvorotaktni, 12-cilindarski, dizel, višegorivi, sa dva turbokompresora sa međuhlađenjem vazduha i tečnim sistemom za hlađenje motora. Transmisija je planetarna mehanička, sa dva menjača objedinjena s bočnim prenosnicima snage i hidrauličnim sistemom za upravljanje.

Kurir.rs/A.Mlakar