"Vreme je da snage avganistanske vlade ulože dodatni napor i odbrane svoju zemlju. Ovo je trenutak za odgovornost", poručio je Kirbi u nedelju u programu Foks Njuz Sandej.
Skoro dve decenije, SAD su snabdevale Avganistan oružjem i opremom vrednom više milijardi dolara kako bi se samostalno branio, ali je sve neizvesnije ko će kontrolisati zemlju posle američkog povlačenja.
Talibani kažu da već kontrolišu 85 posto zemlje - što je tvrdnja koju avganistanska vlada osporava. Međutim, Kirbi nije osporio ocenu Foks Njuza da 13 miliona Avganistanaca žive pod kontrolom Talibana, 10 miliona pod upravom avganistanske vlade a 9 miliona u regionima gde se vode sukobi.
SAD su izvršile invaziju na Avganistan 2001. godine, da bi osvojile baze u kojima su se teroristi Al-Kaide obučavali i spremali za otmicu aviona 11. septembra i napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon, u kojima je ubijeno skoro 3.000 ljudi.
I uz povlačenje američkih vojnika, Kirbi kaže da će američki komandanti moći da savetuju avganistanske snage iz baza u drugim zemljama. Ali SAD i NATO vojnici su uglavnom već napustili Avganistan. Svi će se povući do kraja avgusta.
Bajden je prošle nedelje odlučno branio odluku o povlačenju, uprkos napredovanju Talibana.
"Nismo otišli u Avganistan da gradimo naciju", rekao je Bajden u Beloj kući. "Pravo i obaveza avganistanskog naroda je da sami odluče kakvu budućnost žele."
"Vreme je da bijemo bitke narednih 20 godina" rekao je američki predsednik posle brifinga na kome je obavešten o pogošanju situacije u Avganistanu i dodao da se američki vojnici povlače na "organizovan i bezbedan način".
Prošle nedelje, dok su se američke snage povlačile iz velike vazdušne baze Bagram, centralne tačke vojnih operacija, Bajden je obećao da će brzo evakuisati hiljade avganistanskih prevodilaca koji su radili za SAD i članove njihovih porodica. Rekao je da je proces izdavanja specijalnih useljeničkih viza "dramatično ubrzan."
Reporter koji je Bajdena pitao o povlačenju vojnika dobio je oštar odgovor od predsednika. Na pitanje da li veruje Talibanima, Bajden je odgovorio: "Da li je to ozbiljno pitanje?"
"To je smešno pitanje. Da li verujem Talibanima? Ne. Ali verujem u kapacitete avganistanske vojske koja je bolje obučena i bolje opremljena da vodi rat", rekao je Bajden.
Bivši predsednik Donald Tramp izjavio je da bi povukao sve vojnike do 1. maja, za šta je Bajden ocenio da bi bilo suviše brzo. Međutim, Bajden je izjavio da je četvrti američki predsednik koji je na vlasti dok su američke snage raspoređene u Avganistanu, i da neće tu odgovornost preneti i na petog predsednika.
Odlazak stranih trupa dogovoren je sporazumom koji je Vašington postigao sa pokretom Taliban u februaru 2020, za vreme administracije tadašnjeg predsednika Trampa.
Prema njemu, od pobunjenika se traži da se bore protiv terorizma na avganistanskom tlu i pregovorima postignu politički dogovor sa vladom u Kabulu. Međutim, unutar-avganistanski mirovni pregovori kojima posreduju SAD sporo napreduju od kada su započeli u septembru u Kataru, i do sada nisu imali mnogo uspeha.
Kurir.rs/VOA
NE PROPUSTITE
