Najnovije vesti

MI SMO U AVGANISTANU IZGUBILI RAT: Američki veterani brutalno iskreni, mnogi kivni na državu što ih je tamo poslala VIDEO
Foto: Profimedia

jasno

MI SMO U AVGANISTANU IZGUBILI RAT: Američki veterani brutalno iskreni, mnogi kivni na državu što ih je tamo poslala VIDEO

Planeta

Džejson Lajli bio je marinac Raider za specijalne operacije koji se borio u više borbi u Iraku i Avganistanu tokom najdužeg američkog rata.

Dok Lajli (41) razmišlja o odluci predsednika Džoa Bajdena da 31. avgusta okonča američku vojnu misiju u Avganistanu, on izražava ljubav prema svojoj zemlji, ali gađenje prema njenim političarima i zgražanje zbog rasipane krvi i novca. Drugovi su ubijeni i osakaćeni u ratovima za koje kaže da ih nije moguće pobediti, što ga je nateralo da preispita svoju zemlju i svoj život.

"Sto posto smo izgubili rat", rekla je Lajli. "Cela poenta je bila u tome da se otarasimo talibana, a mi to nismo učinili. Talibani će to preuzeti."

Bajden kaže da avganistanski narod mora sam da odluči o svojoj budućnosti i da Amerika ne bi trebalo da žrtvuje još jednu generaciju u ratu bez pobede.

Napadi Al Kaide 11. septembra na Ameriku izazvali su gotovo 20-godišnji sukob koji je doveo do više od 3.500 američkih i savezničkih vojnih smrtnih slučajeva, smrti više od 47.000 avganistanskih civila, ubijanja najmanje 66.000 avganistanskih vojnika i preko 2,7 miliona Avganistanaca bežeći iz okruga, prema nestranačkom projektu Troškovi rata na Univerzitetu Braun.

"Da li je vredelo? To je veliko pitanje", rekao je Lajli, koja je bila na prvim linijama američkog globalnog rata protiv terorizma u Iraku i Avganistanu skoro 16 godina.

Rekao je da je tamo rasporedio verujuće trupe da poraze neprijatelja, podstaknu ekonomiju i podignu Avganistan u celini. Nisu uspeli, rekao je.

"Mislim da jedan život nije vredeo sa obe strane", rekao je Lajli dok je u intervjuu u svom domu u Garden Groveu, jugoistočno od Los Anđelesa, opisivao svoju uslugu i svoju perspektivu.

Lajli nije sama razmišljajući o povlačenju SAD-a nakon skoro 20 godina rata. Mnogi Amerikanci jesu. Perspektive Lajli i drugih veterana mogu pomoći da se država informiše o troškovima ulaska u rat i lekcijama iz Avganistana.

Lajli-jeva mišljenja su njegova, a neki se veterani razlikuju, baš kao što Amerikanci uglavnom imaju različite procene o ratu koji je poboljšao ženska prava i 2011. godine doveo do toga da je američka mornarica SEALS ubila lidera Al Kaide Osamu bin Ladena u Pakistanu.

Bajdenovo povlačenje ima dvostranačku podršku. Anketa agencije Rojters/ Ipsos od 12. do 13. jula pokazala je da samo oko tri od 10 demokrata i četiri od 10 republikanaca smatraju da vojska treba da ostane.

Lajli i drugi marinci koji su služili u Avganistanu i koji su razgovarali sa Rojtersom uporedili su to sa sukobom u Vijetnamu. Kažu da oba rata nisu imala jasan cilj, bili su zaduženi više američkih predsednika i žestoki i neuniformisani neprijatelj.

Deo Lajli-jeve mreže podrške je Jordan Laird (34), bivši snajperski izviđač marinaca koji je opisao završavanje borbenih tura u Iraku i Avganistanu, koje su Laird i drugi nazvali "Vijetstan".

"Vi dublje razumete nevolje vijetnamskih veterinara koji su se kući vratili izgubljenih udova i koji su potpuno i potpuno prebačeni na jednu stranu", rekao je Ler, koji sada vodi kampanju za unapređenje veteranske nege.

Služio je u dolini Sangin u provinciji Helmand, jednom od najžešćih sukoba u delovima Avganistana, od oktobra 2010. do aprila 2011. U prva tri meseca, rekao je, u akciji je ubijeno 25 pripadnika Lairdove jedinice, a više od 200 ranjeno . Njegov najbolji prijatelj mu je iskrvario u naručju.

Dok je bio u Avganistanu, Lajli je rekao da je shvatio zašto su ga istoričari nazvali "grobljem carstava".

Britanija je dva puta napala Avganistan u 19. veku i pretrpela tamo jedan od svojih najgorih vojnih poraza 1842. godine. Sovjetski Savez je okupirao Avganistan od 1979. do 1989. godine, ostavivši nakon što je 15.000 vojnika ubijeno, a desetine hiljada ranjeno.

Lajli kaže da su ga posebno razočarala američka vojna pravila o angažovanju u Avganistanu. Na primer, njemu i drugim jedinicama nije bilo dozvoljeno da vrše noćne napade na Talibane.

"Marinci nisu dizajnirani za ljubljenje beba i deljenje letaka. Mi smo tu da iskorenimo. Ne možemo oboje. Dakle, pokušali smo i nismo uspeli", rekla je Lajli.

Američki marinski korpus uputio je Rojters američkoj Centralnoj komandi (CENTCOM), vojnoj komandi zaduženoj za ratove u Avganistanu i Iraku, na pitanje o Lajlijevom komentaru.

U imejlu, CENTCOM nije imao komentara na Lajliine kritike.

Prekretnica u razmišljanjima Lajlija dogodila se kada mu je talibanski zatvorenik rekao da će talibani pričekati Sjedinjene Države i znao da će Amerikanci izgubiti veru u rat, baš kao što su to učinili i Sovjeti.

"To je bilo 2009. Evo nas 2021. godine i bio je u pravu", rekla je Lajli. "Zašto smo izgubili momke? Zašto?"

Vraćajući se sa bojnog polja, Lili, fizički spreman i teško tetoviran, rekao je da nekoliko godina nije mogao ni da gleda zastavu SAD-a jer se osećao toliko besno da je njegova zemlja njega i njegove kolege poslala u rat bez pobede. Kaže da je video nekoliko savetnika za mentalno zdravlje, ali njegova najveća mreža podrške su kolege veterani.

Lajli je potpredsednik veteranske fondacije Ril Vorijor Fondejšn, koja daje veteranima priliku da se odvoje od borbi za ponovno prilagođavanje civilnom životu uzimajući tporub na ribolovnim putovanjima.

Rekao je da je razočaran što Sjedinjene Države izgleda nisu naučile lekcije iz Vijetnama, gde je 58.000 američkih vojnika ubijeno u ratu koji nije uspeo da zaustavi komunistički severni Vijetnam koji je zauzeo čitav vijetnamski poluostrv.

"Trebali bismo izbegavati rat po svaku cenu", rekao je Lajli. "Ne žurite u reket rata, u mašinu za zarađivanje novca, ugovore. Mnogi ljudi su zaradili puno novca na ovome."

Rekao je da su mu trebale godine da se oslobodi besa.

"Mislim, znao sam u šta ulazim, mislim, odrastao sam na Rambu. Želeo sam da počastim svoju porodicu u smislu u kojem se moj deda borio u Drugom svetskom ratu, želeo sam da idem tim istim putem i učinim nesebičnu stvar, ali se brzo pretvara u stvarnost ".

Još jedan od Lajlievih veterana prijatelja iz Iraka i Avganistana je Tristan Vimer, takođe snajperski marinski izviđač. Vimerov brat Kijernan, takođe pomorski veteran, ubio se 2015. godine nakon što je zadobio traumatičnu povredu mozga u Iraku pre raspoređivanja u Avganistan.

Vimer, 37, sada vodi "22 skoka", održavajući događaje za prikupljanje sredstava gde na dan izvrši 22 skoka padobranske baze kako bi podigao svest o pošasti veteranskog samoubistva. Odeljenje za boračka pitanja (VA) procenilo je 2012. godine da 22 američka veterana svakodnevno umiru od samoubistava.

Portparol VA rekao je putem mejla da je odeljenje posvećeno fizičkom i mentalnom zdravlju bivših veterana. Ovo započinje programom pod nazivom VA Solid Start (VASS), koji osigurava da su svi veterani koji se vraćaju u civilni život svesni i da imaju pristup nizu pomoći i pogodnosti. Sa njima se stupa u kontakt tri puta tokom prve godine vojnog staža.

Pomoć u okviru VASS-a prilagođena je individualnim potrebama veterana i uključuje pristup mentalnoj zdravstvenoj zaštiti i resursima za ublažavanje stresa tokom prelaska u civilni život.

Vimer je rekao za Avganistan: "Bilo kojim metričkim pokazateljem koji ste izabrali da ga izmerite, bio je to besplodan napor. Rešiti se Al Kaide ili Talibana - nismo uspeli. Povećali mir i prosperitet avganistanskog naroda? Nismo uspeli.

"U procesu smo žrtvovali puno bogatstva, žrtvovali smo puno vremena, žrtvovali smo mnogo života, ne samo američkih, već i koalicionih, posebno avganistanskih života, da bismo u osnovi odšetali postigavši ne mnogo. To je zaista teška stvar za stomak ".

Kurir.rs/Reuters

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track