Glavni brod nove klase bojnih brodova, Severna Karolina je takođe bio prvi bojni brod koji se pridružio američkoj floti tokom šesnaest godina. Ona je bila novi dizajn "brzih bojnih brodova", koji je prema sistemu Vašingtonskog pomorskog ugovora ograničio njen deplasman i naoružanje, ali je rezultirao brodom koji je mogao da drži korak sa bržim nosačima aviona, prenosi Nešenel Interest. Kao deo klauzule u Drugom londonskom mornaričkom ugovoru, njeno naoružanje je povećano sa prvobitnih devet topova od 14 inča na devet topova od 16 inča. Takođe je bila naoružana sa dvadeset topova kalibra 5 inča u deset dvostrukih nosača, piše Nešenel Interest.
Njena ratna posada sastajala se od 144 oficira i 2.195 vojnika, uključujući 86 marinaca. Izgradna je počela 1937. godine, završena je u aprilu 1941. godine, a u vreme porinuća smatrala se najmodernijim oružjem na moru.
Nakon napada na Perl Harbor u decembru iste godine, mobilisana je i prvobitno poslata da se suprotstavi pretnjama nemačkih ratnih brodova, posebno bojnog broda Tirpic, pre nego što je prebačena na Pacifik gde je učestvovala u kampanji na Gvadalkanalu.
Učestvovao je u svakoj velikoj pomorskoj ofanzivi na Pacifiku i zaradio petnaest borbenih zvezda.
Preživeo je mnoge poslednje šanse i opasne pogotke, a pogođen je japanskim torpedom u septembru 1942. Brz odgovor posade osigurao je da ostane u funkciji i da održi korak sa flotom. Do kraja rata izgubila je samo deset ljudi u akciji, dok je još šezdeset i sedam ranjeno. Uprkos toj činjenici, Japanci su tvrdili da je bojni brod potopljen šest puta.
Demobilisana nakon rata u junu 1947. godine, ostala je u neaktivnoj rezervnoj floti, sve dok nije objavljeno da će biti rashodovana. Međutim, kampanja u celoj državi u Severnoj Karolini spasila je brod i ona je prebačena u Vilmington, gde je postala državno obeležje njenim veteranima iz Drugog svetskog rata i onih 11.000 stanovnika Severne Karoline koji su dali svoj život tokom Drugog svetskog rata.
Stigla je u Severnu Karolinu nešto više od dvadeset godina nakon što je naručena i postala Muzej bojnog broda Severna Karolina 1962. godine.
"Mi smo drugo najposećenije turističko mesto u državi i znamo da generišemo mnogo za Vilmington, i to je pravo partnerstvo, i samo smo oduševljeni što smo deo zajednice u centru grada", rekao je Majkl Zalob, predsednik Upravnog odbora Prijatelji bojnog broda Severna Karolina.
Uprkos tekućoj pandemiji Covid-19, u narednih šest meseci planirano je nekoliko posebnih događaja i obilazaka moćnog ratnog broda, zaključno sa godišnjicom dolaska broda u Vilmington.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
