Sve je počelo idilično, sa vladarom Dubaija fotografisanim kako sadi prvu mladicu kao dao ambiciozne inicijative očuvanja prirodne sredine, dok nasmejani zvaničnici aplaudiraju oko njega.
Šeik Muhamed bin Rašid al Maktum, potpredsednik i premijer Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladar Dubaija, predstavio je 2010. godine inicijativu Milion stabala. Cilj je bio da se povećaju zelene površine u Dubaiju kroz pošumljavanje i tako dodatno ulepša grad.
Plan je bio da se otvori rasadnik mladog drveća na zemljištu koje pripada policijskoj akademiji Dubaija. Drveće bi tu sazrelo i potom bilo poslato na sve krajeve emirata. Kompanija Grin lend udružila se sa vladinom organizacijom za zaštitu prirodne sredine u projektu razvoja rasadnika i počeli su sadnju mladica.
"Ovo je naš pokušaj da zaustavimo širenje pustinje i dodamo Dubaiju estetsku privlačnost", rekao je general pukovnik Dahi Kalgan, zamenik direktora policije Dubaija 2010. godine.
Na vrhuncu, rasadnik se prostirao na više od 130.000 kvadratnih metara i koristio je recikliranu otpadnu vodu i vodu iz koje je uklonjena so. Na nekada praznom placu, raslo je više od 30 vrsta drveća koje može da izdrži pustinjske uslove, uključujući masline, palme i gafe, nacionalno drvo UAE.
Onda je prekomerni razvoj Dubaija počeo da ugrožava projekat. Pojavio se Dubai holding, investiciona holding kompanija koja vodi lični korporativni portfolio šeika Mohameda i koji je najavio planove izgradnje Svetskog tržnog centra, najvećeg šoping mola na svetu koji bi se prostirao na 4,4 kvadratnih metara i koštao milijarde dolara.
Grad pod staklenom kupolom trebalo je da bude izgrađen na mestu policijske akademije Dubaija i rasadnika Milion stabala. Vlasništvo nad zemljom prebačeno je sa akademije na Dubai holding 2014. godine bez problema, što je bilo očekivano budući da su obe firme vladine.
Projekat je odložen 2016. godine da bi nedelju dana kasnije drugi megaprojekat bio najavljen. Reč je o Džumeira centralu, višenamenskom gradu na četiri miliona kvadratnih metara i vrednom 14 milijardi funti. Plan je takođe bio "čedo" Dubai holdinga koji je sada bio i vlasnih zemlje.
"Ovi mega projekti treba da pokažu prestiž i modernost koja će pomoći u privlačenju bogatih stanara, naročito u Dubaiju. Održivost nije uvek cilj", rekao je Muhamed al Saidi, profesor održivog razvoja na Katarskom univerzitetu.
U dokumentima koja je video Gardijan navodi se da je Grin lendu, čiji je vlasnih Hamza Nazal, uručeno nekoliko upozorenja u periodu od decembra 2016. do marta 2017. da evakuiše rasadnik pre nego što im se isključe struja i voda i počnu građevinski radovi.
Nazal je pokušao da objasni rizik prevremenog presađivanja mladica, navodeći da je drveću potrebno još tri godine da stasa pre nego što budu u stanju da ih presele.
Ono što je usledilo, navodi britanski list, bila je ružna pravna rasprava. Voda i struja su isključeni, bageri su stigli i podignuta je ograda. Posledica toga je bila da radnici u rasadniku nisu mogli da dođu do biljaka.
U jednom trenutku, neki od njih su 2017. pokušali da spreče bagere da kopaju, a neki su se provlačili ispod kapija i ograde kako bi pokušali da zaliju sadnice.
Uprkos brojnim pokušajima Grin lenda, nikakav dogovor o prodaji drveća i preseljenju nije postignut. Projekat Džumeria centrale je stavljen na čekanje u oktobru 2017. kako bi se razmotrili planovi i drugi projekti. U međuvremenu, najveći broj drveća je umro.
Zaposleni u rasadniku i nadzornik koji ga je poslednji put posetio u decembru 2020. godine, kažu da je gotovo 80 posto drveća mrtvo.
"Brinuo sam o milion stabala. Bio sam tu za sve što im je bilo potrebno", rekao je nadzornik koji nije želeo da bude imenovan. "Plakao sam kada sam video drveće. Sve je nestalo", rekao je on.
"Ovo je zločin protiv životne sredine. Ne govorimo ovde o zgradama. Ovo je drveće o kome je trebalo brinuti i održavati ga", rekao je Nazal.
Dubai holding nije odgovorio na upite Gardijana, ali su Grin lendu rekli da nisu podigli ogradu i sprečavali ulazak radnika u rasadnik, kao i da nisu isekli struju i vodu rasadniku.
"Mnogo se pričalo o održivom razvoju i inicijativama zalivskih zemalja za zaštitu planete. Kada su stigli na naslovne, zaboravili su na njih", rekao je Ahmed el Drubi, saradnik Grinpisa.
Zalivske zemlje imaju najveći otisak emisija ugljenika, potrošnje vode i otpada po glavi stanovnika na svetu. Porast nivoa mora pogodila je teško ovaj deo sveta i stručnjaci Stokholmskog instituta za prirodnu sredinu procenjuju da bi UAE mogli da ostanu bez 6 posto razvijene i naseljene obale do 2100. godine. Ovaj deo sveta sve češće će se nalaziti na udaru vrelih leta, snažnih peščanih oluja i ekstremnih poplava.
"Sadnja drveća i biljaka u Zalivu je dobra ideja. Ako ih sadimo u gradovima, imaćemo više zelenila i kvalitet života će se poboljšati", rekao je Al Saidi.
Vlada je objavila planove zaštite Dubaija od klimatske krize, uključujući upotrebu čiste energije na osnovu koje bi se 75 posto Dubaija oslanjalo na obnovljivu energiju do 2050. a potrošnja vode i struje bi bila smanjena 30 posto do 2030. godine. U maju, UAE se prijavio da 2023. bude domaćin UN-ovog godišnjeg samita o klimatskim promenama.
U međuvremenu, inicijativa Milion stabala preživela je manje od deset godina. Novoposađenom drvetu je potrebno 20 godina da krene da efikasno prerađuje ugljendioksid.
"Više pažnje i značaja je dato ogromnim, neodrživim i skupim građevinskim projektima koji na kraju nisu ni realizovani", rekao je Nazal.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
