Stručnjaci već neko vreme koriste zmije opremljene aparatima za praćenje i dozimetrima da mere nivo radijacije u zoni oko nuklearne elektrane u Fukušimi gde je došlo do havarije u martu 2011. godine.
Nuklearna katastrofa u Japanu, prouzrokovana ogromnim cunamijem, ispustila je više radijacije u atmosferu od bilo koje druge nuklearne nesreće, osim možda Černobilja 1986. godine.
Oko 150.000 ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove posle acidenta i, iako su se mnogi vratili, oblast površine 400 kvadratnih kilometara je i dalje nepodobna za život ljudi.
U pokušaju da razumeju dugoročne posledice izloženosti radijaciji, naučnici su pokrenuli eksperiment sa zmijama.
"Zmije su važne u mnogim ekosistemima jer mogu da budu i predatori i plen", rekla je Gardijanu Hana Gerki, jedna od glavnih istraživača.
Naučnici su uhvatili desetak smukova i za njih lepljivom trakom zalepili aparate za praćenje i merenje zračenja i onda su pustili zmije u zatvorenu zonu. Na taj način su mogli da prate i mere nivo zračenja.
Zbog toga što se zmije kreću u krugu od 24 kilometra oko nuklearne elektrane i dosta vremena provode u drveću i na kontaminiranom tlu, naučnici su dobili korisne biomarkere koji su pokazali izloženost radijaciji.
Zmije koje su se kretale unutar zabranjene zone Fukušime imače su nivo radijacije 22 puta veći od onih koje su živele van tog kruga.
Gerki kaže da je nivo radioaktivne kontaminacije sada mnogo niži nego odmah posle nesreće zbog prirodnog propadanja zagađivača. Pa opet, nivo radijacije zavisi od terena, čak i ako su lokacije relativno blizu, što znači da se radioaktivni materijali posle katastrofe nisu akumulirali podjednako na svim oblastima.
Ispitivanje sa zmijama oabavljeno je u leto 2018. i rezultati su objavljeni ove godine. Iako su naučnici pratili posledice radijacije na različitim sisarima, ovo je prva studija urađena na zmijama.
Studija se nije bavila posledicama po zmije jer je to nešto što, kaže Gerki, zahteva mnogo rada.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
