Barem tako konzervativci Angele Merkel žele da glasači misle. Iza anketa samo nekoliko dana pre nedeljnog glasanja, njen potencijalni naslednik je upozorava da će socijaldemokrate, ako pobede, pustiti krajnju levicu na vlast.
"Morate imati jasan stav o ekstremistima", rekao je konzervativni kandidat Armin Lašet svom socijaldemokratskom rivalu Olafu Šolcu tokom televizijske debate početkom ovog meseca. "Ne razumem zašto vam je tako teško da kažete„ neću u koaliciju sa ovom strankom".
Za konzervativce, Linke su jednako neukusne kao i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, za koju su se sve velike stranke obavezale da će se držati dalje od vlade.
Šolz je jasno stavio do znanja da su mu Zeleni preferirani partneri, ali konzervativci kažu da će mu za formiranje koalicione vlade biti potrebna treća strana. I kažu da su socijaldemokrate bliže Linkeu o socijalnoj politici nego pro -biznis slobodnim demokratama - omiljenom plesnom partneru konzervativaca.
Malo ko očekuje da će se to dogoditi - Linke ima samo 6% u anketama, polovinu od 11% koliko imaju liberali, što verovatno ne bi bilo dovoljno da Šolc dobije potrebnu parlamentarnu većinu.
Ali za neke investitore to je rizik koji ne treba zanemariti.
"Uključivanje Linkea u vladajuću koaliciju, po našem mišljenju, predstavljalo bi najveću pojedinačnu kartu za finansijska tržišta daleko od nemačkih izbora", rekao je Sasan Garamani, izvršni direktor SGH Makro Edvajzors, koji savetuje hedž fondove.
Politike povezivanja, poput ograničenja stanarine i poreza na imovinu milionera, bile bi dovoljne da uplaše mnoge u nemačkoj poslovnoj klasi.
Većina pretpostavlja da bi pobjednički Šolc - teskoban ministar finansija i bivši gradonačelnik Hamburga - uključio Slobodne demokrate kao umeren uticaj u svojoj koaliciji.
I SPD i Zeleni takođe su isključili mogućnost saradnje sa bilo kojom stranom koja odbija da se posveti vojnoj alijansi NATO -a ili članstvu Nemačke u Evropskoj uniji, što je Linke dovelo u pitanje.
Bez imalo uznemiravanja, levičari se predstavljaju kao spremni za odgovornost vlade tri decenije nakon što je Istočna Nemačka nestala sa mape.
"Već smo u NATO-u", rekao je na nedavnoj konferenciji za novinare kopredsednik stranke Ditmar Barš, izbegavajući pitanja o tome da li bi ga spoljnopolitički stavovi sprečili da uđe u vladu.
Bartš (63), čija je politička karijera započela kada se pridružio Istočnonemačkoj partiji socijalističkog jedinstva 1977., vodi Linke zajedno sa Žanin Visler (40), ženom iz zapadne Nemačke koja potiče iz grada nedaleko od finansijske prestonice Nemačke Frankfurta.
Ako je spoljna politika prepreka, stranka radije govori o ekonomiji. Ovde nije daleko od socijaldemokrata ili Zelenih, a Bartsch kaže da će se stranka jednom u vladi pobrinuti da njeni partneri ispune obećanja iz kampanje, kao što je SPD predložio minimalnu platu od 12 evra po satu.
Stranka je prerasla svoju istočnonjemačku bazu, uspostavljajući uporišta u siromašnijim, postindustrijskim gradovima u zapadnoj Nemačkoj.
Ona predvodi vladu u istočnoj pokrajini Tiringiji i mlađi je partner sa SPD i Zelenima u gradskoj vladi Berlina.
Analitičari kažu da bi, kao centrista, Šolcu bilo ugodnije sa Slobodnim demokratama, ali neće isključiti mogućnost da Linke zadrži uticaj na liberale, željne da traže glavnu ulogu u pregovorima o koaliciji, piše Rojters.
Prednost socijaldemokrata u anketama takođe sugeriše da komunistički koreni levice imaju manji značaj kod birača nego u prošlosti. Liderka Zelenih Analena Berbok rekla je da je bilo pogrešno reći da su jednako loši kao i krajnja desnica jer oni nisu poštovali nemačke demokratske norme.
"Smatram da je ova jednačina AfD sa levicom izuzetno opasna, posebno zato što apsolutno banalizuje činjenicu da AfD nije usklađen sa ustavom", rekao je Berbok u televizijskoj debati ovog meseca.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
