"U nedelju, 31. oktobra, pomerićemo sat", rekao je u petak portparol Komisije Stefan de Kersmaker odgovarajući na pitanje novinara o tome šta se dešava sa predlogom da se prekine pomeranje sata svake poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje sata trebalo je da prestane 2019. godine, nakon što je bivši predsednik EK Žan Klod Junker 2018. godine predložio da se to sprovede u celoj Evropskoj uniji, ostavljajući članovima da odluče da li će se držati letnjeg ili zimskog računanja vremena, prenosi Hina.
Predlog je podržao Evropski parlament 2019. godine, ali bi trebalo da ga zemlje članice usvoje. Trenutno nema ni nagoveštaja da bi predlog mogao da dobije njihovu podršku.
"Stvar je sada u rukama država članica", rekao je portparol Komisije.
Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. godine da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. godine, ali se od tada ništa nije dogodilo.
Odluka o tome da li će se država članica uzeti kao stalno letnje ili zimsko računanje vremena zavisi od njenog geografskog položaja i zato je teško očekivati dogovor o predlogu EK koji sada izgleda ishitren, iako to niko ne želi zvanično da prizna. U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone, a najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kad bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele, na primer, stalno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj, Sunce bi zimi izašlo tek sredinom podneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da zimu uzimaju kao stalno vreme, sunce bi u istočnoj Poljskoj izašlo u tri ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15 minuta, a u Berlinu u 3 sata i 44 minuta.
S druge strane, ako bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi, na primer, Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone. Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, sa svim njegovim nedostacima, i dalje najbolji kompromis.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
