Igra mačke i miša u vazduhu na granicama Rusije danas, a nekada Sovjetskog Saveza nisu nikakva novost. S vremena na vreme prolete Amerikanci na koje rusi dignu svoje lovce, a onda polete Rusi pa onda Amerikanci i pride evropljani takođe dignu svoje lovce u vazduh pa se slikaju i slike kače po društvenim mrežama. Dobro je tako, samo neka ostane.
Priča o ovoj temi ima na stotine i bile su sastavni deo Hladnog rata, većina je isplivala, neke su toliko bile učestale da ih literature nešto mnogo i ne pamti. Bile su nekako rutina, pa su “drugovi” piloti oba tabora beležili samo recke.
Posebnu nervozu kod drugova Rusa, odnostno tad Sovjeta stvarali su špijunski avioni. Sve dok nisu sevnule rakete Volhov i oborile američki špijunski avion U-2 1. Maja 1960. Posle su Amerikanci doduše stidljivo nastavili da upadaju špijunskim letelicama, ali mnogo manje od kad se raketna tehnika PVO počela razvijati. Što jest, jest, najsigurnije je ipak bilo satelitima. Međutim, Amerikanci se nisu baš hteli tek tako da se reše špijunskih aviona. Posebno im je pri srcu bio Lokidov SR-71 BLACKBIRD koji je nekako Sovjetima zadavao glavobolju. Ovo je kratka priča o tome.
Zbog čestih prelta upravo izviđačkih aviona SR-71 BLACKBIRD Sovjeti su odlučili da duž svojih severnih i južnih granica rasporede lovce MiG-31, koji je zapravo bio radikalno modernizovani MiG-25P koji je trebao da objedini odlične performasne ovog aviona sa novim radarom tipa “zaslon”. Upravo ovaj radar bio je najznačajniji deo sovjetskog PVO sistema u čuvanju severa Sovjetskog Saveza, kao i Dalekog istoka gde su upravo ovi avioni najčešće leteli. Inače prvi avioni MiG-31 u naoružanje Sovjetske avijacije stigli su 1980. godine.
Nekoliko prilika odmah po uvođenju Sovjet su dobili priliku da presretnu američki SR-71. Takav događaj koji je isplivao u javnost dogodio se 3. Juna daleke 1986. godine. Priča kaže da su Amerikanci sa SR-71 pre toga učestalo uletali i provocirali sovjetsku PVO na krajnjem severu. Posebno su nadletali prostor, gde Sovjeti su držali najvažnije pomorske efektive. Podmorničke baze strateških i napadnih nukelarnih podmornica koje su operisale Atlantikom i Severnim ledenim okeanom.
Inače, valja dodati da su Sovjeti za avion MiG-31 osmislili posebnu taktiku poluautonomnog delovanja koja se sastoji u patroliranju četiri aviona nad prostorom širine 800-900 kilometara. Svi migovi bili su naoružani raketama R-33. Ponekad su služili i kao leteći Avaksi.
Taj upad 3. juna bio je moglo bi se reći sudbonosni. Ovaj put u vazduhu umesto četiri bilo je šest aviona MiG-31. Na svom radaru velikog dometa uočili su izviđač SR-71 kako se velikom brzinom od tri maha približava granici Sovjetskog Saveza. Avioni koji su leteli u parovima razdvojili su se.
Priča kaže da se čitavi inicident desio iznad Barencovog mora, a 31- jednice su iz različitih pravaca se iznenada pojavile uz avion. Pilot SR-71 nije mogao da iskorissti sve prednosti SR-71 pokretljivost na velikim visinama i protivelektronska zaštita mu nisu mogli pomoći das u svojstski piloti hteli da ga obore.
NE PROPUSTITE
Na sreću američkog pilota incident se dogodio iznad međunarodnih voda i avion nije ni stigao do sovjetskog vazdušnog prostora. Takođe, ovde valja dodati i da je posle obaranja južnokorejskog Boinga 747 1983. godine sovjetskim pilotima avijacije PVO bilo strogo zabranjeno da koriste rakete vazduh-vazduh i topove protiv presretnutih aviona, pa su morali da se u proterivanju uljeza zadovolje oštrim i izenandnim manevrima.
NE PROPUSTITE
Četiri godine kasnije (1990.) ovi izviđački avioni su penzionisani. Nekoliko aviona je bilo konzervirano u bazi Palmdeil. Posle žalbi USAF na nedovoljnu izviđačku podršku nad Irakom, Kongres je krajem 1994. doneo odluku da ove avione ponovo vrati u operativnu upotrebu i to dva SR-71A I jedan SR-71B. Za osposobljavanje ovih aviona da lete izdvojeno je 100 miliona dolara. Posle par godina upotrebe opet su penzionisani za sva vremena, dok stari lisičar MiG-31 I dalje leti, doduše modernizovan I čuva velika prostranstva Rusije i Arktika.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
