Najnovije vesti

ERDOGAN SE OKREĆE KA PUTINU? Nakon što ga je Bajden otkačio u UN, turski predsednik se okreće ka Moskvi
Foto: EPA/ VLADIMIR SMIRNOVSPUTNIK/KREMLIN

tenzije na pomolu

ERDOGAN SE OKREĆE KA PUTINU? Nakon što ga je Bajden otkačio u UN, turski predsednik se okreće ka Moskvi

Planeta
14:24h

Razočaran u Sjedinjene Američke Države, turski predsednik okrenuo se ka Rusiji.

Nakon što je američki predsednik Džo Bajden odbio da se sastane sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razočaran i besan Erdogan je rekao novinarima na brifingu da je s vremena na vreme uspevao da dobro sarađuje sa bivšim predsednicima SAD, ali ne i sa Bajdenom.

Svega dan kasnije, 24. septembra, obraćajući se nakon molitve u Istanbulu, Erdogan je kritikovao Bajdena po drugi put za 24 sata, navodeći da on i američki predsednik nisu uspeli da premoste svoje razlike na sastanku tokom njegove posete Njujorku, a da su se nedavni razgovori sa Bajdenom pokazali razočaravajućima.

Erdogan je optužio SAD da podržavaju "terorističke organizacije" umesto da se bore protiv njih, aludirajući na američko partnerstvo sa Jedinice za zaštitu ljudi (YPG) u severnoj Siriji, povezane sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK).

Takođe je poručio da Turska i dalje planira da kupi drugu seriju ruskog protivraketnog sistema S-400.

Odmah posle Erdoganovog saopštenja, Komitet za spoljne odnose američkog Senata upozorio je da bi bilo kakva nova kupovina od strane Turske značila i nove sankcije, prema Zakonu za suprotstavljanje američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA), osmišljenom da odvrati "protivnike" od neprijateljskih akcija, piše Al Džazira.

Dok jaz između dve NATO saveznice raste, Erdogan se sastao sa ruskim predsednikom u crnomorskom odmaralištu Soči u sredu kako bi, najverovatnije, pokušao da ojača odnose sa Moskvom.

Vašington post navodi da je bilo veoma malo bilateralnih susreta šefova države na Generalnoj skupštini ove godine zbog pandemije i iznosi dva moguća razloga za njegovu ljutnju – turski predsednik, s jedne strane, želi da projektuje sliku globalnog rukovodstva za domaću publiku, ali želeo je i da ojača svoju poziciju uoči susreta s Putinom u Sočiju.

List Njujork tajms ukazuje da Turska i Rusija imaju prijateljske odnose kada je reč o ugovorima o energetici i oružju, ali neprijateljske u više bliskoistočnih ratova.

Preko svojih predstavnika i plaćenika, dve zemlje su na suprotnim stranama u ratovima u Siriji i Libiji, dok i turske i ruske trupe služe kao mirotvorne snage u konfliktu u Nagorno-Karabahu.

Većina Erdoganove diplomatije s Rusijom tumači se kao pregovaračka pozicija – pretnje Vašingtonu a umiljavanje Putinu, ali stvaranje distance kad nešto traži od Vašingtona, ističe američki dnevnik.

Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan
foto: Frederic Legrand - COMEO / Shutterstock.com, Nuno21 / Shutterstock.com

Američko-turske tenzije

Galip Dalaj, istraživač Univerziteta Oksford i Četam hausa, rekao je Al Džaziri da se u Vašingtonu na tursku kupovinu ruskog protivraketnog sistema S-400 ne gleda isključivo kao na kupovinu odbrambenog sistema, već pre kao na "manifestaciju turskog geopolitičkog identiteta koji se sve više pomera od Zapada, a približava Rusiji i Kini".

Tursko-američki savez bio je isključivo definisan u okviru bezbednosti od početka angažovanja dve strane, nakon što se Turska priključila tadašnjoj antisovjetskoj alijansi 1952. godine.

Iz američke perspektive, Turska je važna članica NATO i domaćin ključnih vojnih baza pakta, kao i partnerka u takozvanom “ratu protiv terora” i linija odbrane od pretnji na Bliskom istoku. Sve to je fokusirano pre na bezbednost, a ne na političko angažovanje, istorijske veze, duboku ekonomsku međuzavisnost ili društveno-kulturne veze.

U vreme rastućih razlika u vezi toga kako Ankara i Vašington vide bezbednosne pretnje, uzak fokus na bezbednosne veze može dovesti do krize, pa čak i direktnog sukoba.

Potencijalni sukobi sa američkim snagama tokom turske ofanzive u Siriji u oktobru 2019. sprečio je tadašnji predsednik Donald Tramp, neočekivanom objavom 6. oktobra da će povući svoje trupe iz zemlje, što je olakšalo turske operacije.

Ajkan Erdemir, direktor Turskog programa Fondacije za odbranu demokratije u Vašingtonu i bivši opozicionar turskog parlamenta, rekao je Njujork tajmsu da Erdoganova kupovina S-400 treba da bude "poziv na buđenje" za Bajdenovu administraciju.

"Turski predsednik će nastaviti da igra ulogu kvaritelja odnosa u NATO i obezbediti Putinu dalje prilike da potkopa transatlantsku alijansu i njene vrednosti", naveo je u mejlu, dodajući da je ponuda Turske da odigra ulogu u Avganistanu nakon povlačenja SAD takođe usmerena na stavaranje zavisnosti koje bi smanjile svako protivljenje Vašingtona.

Tursko-ruski odnosi

Dok je odnos sa Bajdenom kudio, Erdogan je više puta rekao da ima iskrene i dobre radne odnose sa Putinom.

"Na individualnom nivou analize, Erdogan na SAD gleda kao na pretnju od SAD, misleći da ga namerno podrivaju sa krajnjim ciljem da ga sklone sa vlasti. Ova frustracija i percepcija pretnje navodi ga da potraži savez sa Rusijom kao ravnotežu protiv SAD", rekao je Ozgur Unluhisarcikli, direktor kancelarije Nemačkog fonda Maršal u Ankari.

"Međutim, to takođe stavlja Tursku u veoma slabu poziciju prema Rusiji, sa kojom ima više sukobljenih interesa nego zajedničkih tačaka", ukazao je on.

Turska i Rusija su, piše Al Džazira, "kooperativni konkurenti". One podržavaju suprotstavljene strane u Siriji, Libiji, na Kavkazu i Balkanu.

Međutim, Turska ima dublje ekonomske veze sa Rusijom nego sa SAD i iz tog razloga Moskva i Ankara paze da im geopolitičke razlike ne ugroze trgovinu.

Za razliku od odnosa sa SAD, Ankara odnose sa Moskvom vidi kao nešto što može da održava. Iako je ekonomska dinamika moći na strani Moskve, jer turska zavisi od ruskog gasa i miliona ruskih turista, Turska je glavni izvoznik poljoprivrednih i tekstilnih proizvoda u Rusiju. U slučaju neprijateljstava, Rusija i Turska vrlo lako mogu da podkopaju interese druge strane.

Bliske veze sa Moskovom takođe gode Ankari jer joj dozvoljavaju da nadogradi odbrambenu industriju bez rizika od uplitanja u međusobna unutrašnja pitanja, smatra Maksim Sučkov, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove.

"Turska vidi Rusiju kao resurs koji može da iskoristi da ojača svoj strateški suverenitet, dok Rusija vidi Tursku kao alatku da uveća sopstveni autoritet kao velike sile", istakao je.

Ipak, narušavanje odnosa sa Vašingtonom ima svoju cenu, jer će Turskoj nedostajati američka podrška u slučaju spora sa Rusijom.

To smatra i stručnjak za tursko-ruske odnose Univerziteta Moskva Kerim Has koji je naveo da je Erdogan otišao u Soči sa dosad "najslabijim ulogom" u 19-godišnjem odnosu sa Putinom.

"Ne samo što je očajan da spreči ofanzivu u Idlibu (Sirija), već mu je preko potreban povoljan ugovor o kupovini gasa od Rusije dok globalne cene (ovog energenta) rastu", naveo je Has u svom blogu. "Erdogan će možda morati da kupi drugi deo S-400 zarad svog 'ličnog opstanka'", rekao je on.

Samit u Sočiju

Uoči susreta, Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov najavio je da će sastanak u Sočiju između dvojice lidera biti "najobuhvatniji od početka bilateralnih odnosa". I zaista – dvojica lidera "pretresla" su ključna polja od interesa, od gasa do bilateralnih odnosa i regionalnih problema od Sirije i Libije do Avganistana i Zakavkazja.

Na trosatnom sastanku u Sočiju – prvom za dvojicu lidera nakon više od godinu dana – Putin i Erdogan su razgovarali o ugovorima o naoružanju, trgovini i nuklearnom reaktoru koji Rusija gradi u Turskoj, piše Blic.

Takođe, u svom prvom ličnom susretu nakon što se pre dve nedelje povukao u samoizolaciju zbog moguće izloženosti korona virusu, Putin je uverio Erdogana da je “Turska zaštićena od gasne krize” koja je zahvatila Evropu zahvaljujući gasovodu "Turski tok" koji je izgradila Rusija.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja