Najnovije vesti

PRILAGOĐAVANJE NOVIM REALNOSTIMA Radikalan zaokret EU po pitanju migranata! Diplomate u šoku: To je legalizacija isterivanja!
Foto: PATRICK PLEUL / AFP / Profimedia

isplivalo pismo

PRILAGOĐAVANJE NOVIM REALNOSTIMA Radikalan zaokret EU po pitanju migranata! Diplomate u šoku: To je legalizacija isterivanja!

Planeta

Grupa zemalja članica EU zatražila je da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama EU.

Pismo, naslovljeno "Prilagođavanje pravnog okvira EU novim realnostima", upućeno je komesarima zaduženim za pitanja migracija. To su Margaritis Šinas, potpredsednica Кomisije i Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove.

"Nedavni događaji na spoljnim granicama EU ukazuju na to da EU mora prilagoditi postojeći pravni okvir novoj realnosti, omogućavajući nam da se adekvatno pozabavimo pokušajima instrumentalizacije ilegalnih migracija u političke svrhe i drugim hibridnim pretnjama".

Tako počinje pismo koje potpisuju ministri unutrašnjih poslova sledećih zemalja: Austrije, Bugarske, Кipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Letonije, Poljske i Slovačke. Pismo je objavio Politico.eu.

Pozivaju se na govor Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije o stanju nacije, u kojem je, sredinom septembra, istakla da se "EU suočava sa hibridnim napadom čiji je cilj destabilizacija Evrope što se ne sme tolerisati".

Ovaj deo se pre svega odnosi na granicu između Belorusije i EU, gde je režim predsednika Aleksandra Lukašenka, poraženog na izborima, sistematski dovodio migrante sa Bliskog istoka.

U obzir se uzima i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je 2015. godine namerno pustio migrante u Evropu, izazivajući humanitarnu krizu. Potpisnici pisma govore o "državnim akterima koji instrumentalizuju ilegalne migracije".

Redžep Tajip Erdogan
foto: EPA/TURKISH PRESIDNET PRESS OFFICE

Potpisnice, sve članice šengenskog sistema, zahtevaju maksimalan nivo bezbednosti spoljnih granica, ne Šengena, već EU. Oni insistiraju na tome da su politike migracije i azila otporne na zloupotrebe. "Nijedna treća zemlja ne bi trebalo da bude u mogućnosti da koristi naš sistem azila za vršenje političkog pritiska i ucene EU i njenih država članica, niti da iskoristi trenutnu situaciju u Avganistanu", rekli su.

Kabul, Avganistan, eksplozija
foto: EPA-EFE/STRINGER

Naglašavaju da su neke države članice prihvatile odlučne mere, ali traže zajedničko rešenje na evropskom nivou. Potpisnici podsećaju na komunikaciju Кomisije iz juna ove godine, koja govori o redefinisanju šengenskih pravila "u slučaju ozbiljne pretnje, koja uključuje i pretnju po javno zdravlje". U pismu se traži da se "ozbiljna pretnja" proširi na instrumentalizaciju ilegalnih migracija i drugih hibridnih pretnji.

Dvanaest članica predlaže:

  • Šengenska pravila moraju uzeti u obzir ilegalne prelaske vanjskih kopnenih i morskih granica
  • Definisati mere koje članovi mogu preduzeti u slučaju hibridnog napada instrumentalizacijom migracije
  • Do sada je u slučaju bezbednosne pretnje bio predviđen povratak kontrola unutrašnjih granica, što je tokom pandemije pokazalo neželjene posledice. Ne postoje posebne mere za zaštitu spoljne granice EU
  • Praksa je potvrdila da granična kontrola ne sprečava osobe da pokušaju ilegalno da pređu granicu, pa bi bilo korisno dopuniti pravila dodatnim merama zaštite.
  • Dalji razvoj zajedničkih standarda zaštite granica EU treba uzeti u obzir, posebno kada je u pitanju kontrola spoljnih granica

Sledeći predlog je posebno važan. "Šengen ne predviđa fizičke barijere kao meru za zaštitu spoljnih granica EU. Čini se da je fizička barijera efikasna mera zaštite granice koja služi interesima EU u celini, a ne samo država članica prvog dolaska. Ovu legitimnu meru treba prioritetno i adekvatno finansirati iz budžeta EU. Ovo bi takođe trebalo da se odnosi na Zelenu liniju, u slučaju Кipra, koja ne predstavlja spoljnu granicu.

U zaključku, potpisnici smatraju da bi predviđena rešenja trebalo da imaju za cilj očuvanje Zajedničkog evropskog sistema azila smanjenjem faktora privlačenja. "Takođe bi trebalo predvideti načine za zaustavljanje zloupotrebe sistema azila i manipulacije ljudskim životima od strane državnih aktera ili kriminalnih mreža“, zaključuju.

Politiko navodi da se u tekstu ne pominje reč "odbijanje", fizičko proterivanje ilegalnih migracija. Istovremeno, pozivajući se na mišljenje nekih diplomata da se radi o predlogu koji poziva na "legalizaciju isterivanja".

Među potpisnicima, što je posebno zanimljivo, nisu Francuska, Nemačka, Italija, Španija, koje su izložene migracijskom pritisku.

Johanson zadovoljna reakcijom Hrvatske

Evropska komesarka Ilva Johanson izrazila je u petak zadovoljstvo sastankom sa hrvatskim ministrom unutrašnjih poslova Davorom Božinovićem i najavljenom istragom o izveštajima o ilegalnim proterivanjima migranata, kao i nezadovoljstvom reakcijom Grčke.

Ilva Johanson, 0605647283
foto: MAJA SUSLIN / AFP / Profimedia

"Moram reći da je hrvatska vlada ovo shvatila vrlo ozbiljno. Odmah će pokrenuti istragu. Ministar je šokiran. Mislim da rade stvari kako treba sa jasnim stavom da zaštita granica uvek treba da bude u skladu sa vladavinom prava i osnovnim pravima", rekla je komesarka za unutrašnje poslove.

Kurir.rs/Jutarnji list

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja