Pre samo 16 meseci, kineske i indijske trupe vodile su smrtonosnu bitku prsa u prsa u Himalajima duž Linije stvarne kontrole (LAC), loše definisane de facto granice između dve nuklearne sile.
A sada se čini da tenzije ponovo rastu.
Prema neproverenim izveštajima, one su nakratko zadržalr trupe sa obe strane, pošto su vojni položaji učvršćeni, a razgovori o deeskalaciji situacije izgledaju kao da su u ćorsokaku.
Godine 1962. Indija i Kina su zaratile zbog udaljenih, negostoljubivih pograničnih područja visoko u planinama, na kraju uspostavljajući LAC. Ali dve zemlje se ne slažu oko njene precizne lokacije i obe redovno optužuju drugu da je prekoračila ili pokušala da proširi svoju teritoriju. Od tada su imali niz uglavnom nesmrtonosnih sukoba oko položaja granice-do sukoba u junu 2020. godine, najsmrtonosnijeg na LAC-u u više od 40 godina.
Nakon te bitke, u kojoj je poginulo najmanje 20 indijskih i četiri kineska vojnika, dotični vojni lideri su razgovarali licem u lice kako bi umanjili dugotrajne tenzije.
Trinaesti od tih sastanaka održan je u nedelju - i nije se dobro završio. Raniji razgovori su postigli određeni napredak u smirivanju granice, ali u saopćenju indijskog ministarstva odbrane u ponedjeljak se optužuje Kina da više ne sarađuje.
"Indijska strana je istakla da je situacija duž LAC -a uzrokovana jednostranim pokušajima kineske strane da promijeni status kuo i kršenjem bilateralnih sporazuma", navodi se u saopštenju.
"Indijska strana je stoga dala konstruktivne predloge za rešavanje preostalih oblasti, ali kineska strana nije bila saglasna i takođe nije mogla dati nikakve prijedloge za budućnost."
Peking drugačije vidi situaciju.
"Kina je uložila velike napore da promoviše ublažavanje i hlađenje granične situacije i u potpunosti je pokazala svoju iskrenost kako bi održala ukupnu situaciju u odnosima između dve vojske. Međutim, Indija je i dalje insistirala na nerazumnim i nerealnim zahtevima, koji su pregovori postaju teži ", navodi se u saopštenju pukovnika Long Šaohua, portparola Zapadne pozorišne komande Narodnooslobodilačke vojske (PLA).
Opsežan članak u kineskom državnom tabloidu Global Tajmsu pojačao je retoriku, optužujući Indiju da je „pokrenula nove incidente duž istočnog dela granice“.
Nakon izveštaja ranije ove godine da je postignut pravi napredak, uključujući satelitske fotografije na kojima se vidi kako Kina demontira granične garnizone, himalajsko žarište u velikoj meri nije više bilo interesantno - još više s obzirom na nedavni fokus na Tajvan.
Ali u proteklih nekoliko nedelja, i indijski i kineski mediji objavili su priče o neproverenim svežim sukobima duž LAC -a, koji su svi navodno rešeni mirnim putem.
Global Tajms je rekao da su neprovereni susreti zaoštrili odnose duž granice.
"Kineski stručnjaci upozorili su na rizike novog sukoba, rekavši da Kina ne samo da treba da odbije da popusti pred arogantnim zahtevima Indije za pregovaračkim stolom, već i da bude spremna da se brani od nove indijske vojne agresije", navodi se u izveštaju.
Zatim su usledile tvrdnje garnizona PLA na himalajskoj granici, opisujući "napete dnevne uslove rada" sa alarmom, komandirima koji vode patrole na frontu i vojnicima "pišući žalbe za borbene zadatke", prema Global Tajmsu.
U izveštaju su takođe citirani kineski napori na izgradnji infrastrukture u regionu, rekavši da su ovi potezi povećali moral trupa i sposobnost da se kreću do žarišta duž LAC -a.
Što se tiče situacije na granici između Indije i Kine, kineski državni mediji nude poznati odgovor. Baš kao što se tiče tenzija oko Tajvana - blizu kojih su kineski ratni avioni samo ovog meseca leteli sa više od 150 naleta - Global Tajmsu upire prstom u Sjedinjene Države.
"(Indija) vidi da Vašington pridaje veliki značaj NJu Delhiju, jer je američki predsednik Džo Bajden od stupanja na dužnost često komunicirao sa indijskom vladom i zajedno razgovarali o planovima za sprečavanje rasta Kine", rekao je Lin Minvang, profesor sa Instituta za međunarodne studije na Univerzitetu Fudan, navodi se u izveštaju Global Tajmsu.
Zaista, indijski premijer Narendra Modi pridružio se prošlog meseca Bajdenu i premijerima Australije i Japana u Vašingtonu na prvom ličnom sastanku četvorougaonog bezbednosnog dijaloga, poznatijeg kao „Kvad“-neformalnom strateškom forumu četiri demokratske zemlje koje imaju lični interes da se suprotstave rastu Kine u Aziji.
U svom mišljenju nakon samita Kuad -a, Li Haidong, profesor na Institutu za međunarodne odnose Kineskog univerziteta za spoljne poslove, napisao je da članovi Kuad -a "neće prestati da pojačavaju teoriju" pretnje Kini".
Usred upada vazdušnih snaga PLA oko Tajvana ranije ovog meseca, Global Tajms je rekao da SAD i Japan guraju situaciju oko samoupravnog ostrva do ivice, "stvarajući osećaj hitnosti koji je rat mogao pokrenuti u bilo kom trenutku".
U naslovu priče o Global Himalajima u ponedeljak piše da su granične trupe PLA "spremne za predstojeće sukobe".
Tajvan i Himalaji mogu biti udaljeni 4.500 kilometara i potpuno različita okruženja, ali u oba teritorijalna spora s Pekingom temperatura izgleda raste - a prema Kini, SAD su u središtu svega.
Kurir.rs/Si-En-En
NE PROPUSTITE
