Biometrijsko prepoznavanje lica za eks post identifikaciju u krivičnim istragama koriste policije Austrije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Italije, Letonije, Litvanije, Slovenije i Holandije.
Njima će se u dogledno vreme pridružiti i Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Portugal, Rumunija, Španija i Švedska, navodi se u juče objavljenoj studiji, koju je tim međunarodnih stručnjaka izradio za političku grupu Zeleni-Evropski slobodni savez (EFA) u Evropskom parlamentu.
Ta politička grupa zalaže se za potpunu zabranu sistema za biometrijsko prepoznavanje lica ili analizu ponašanja na javnim mestima, piše briselski portal EURACTIV.com.
Eks post identifikacija znači da se snimci analiziraju i identifikacija vrši posle izvršenog krivičnog dela, a ne u realnom vremenu.
Jedan od autora studije, profesor na Univerzitetu u Lajdenu Frančesko Ragaci naglašava, međutim, da je ta distinkcija između "realnog vremena" i "eks post" potpuno nevažna kada je reč o uticaju biometrijskih tehnologija na osnovna prava.
"Eks post identifikacija ustvari nosi sa sobom još veću opasnost, jer se može prikupiti više podataka iz različitih izvora kako bi se obavila identifikacija", objasnio je Ragaci.
Najrazvijeniji metod biometrijske identifikacije je onaj pomoću softvera za prepoznavanje koji neko lice sa snimka poredi sa slikama koje se već nalaze u nekoj bazi podataka.
U izveštaju se upozorava da postoji "nedovoljna svest o načinima kako se ta tehnologija može primeniti i potencijalnom uticaju tako širokog spektra primene na fundamentalna prava evropskih građana".
Studija se uglavnom fokusira na takozvane nekooperativne pretrage, kada sistem pokušava da identifikuje nekog bez njegovog pristanka. Navodi da se takve tehnologije još uvek u Evropi kvantitativno i kvalitativno koriste u ograničenom obimu, a primena seže od identifikacije pojedinaca do masovnog nadzora.
Kada je reč o pretragama sa pristankom, a jedan od primera za to je i prepoznavanje lica za otključavanje pametnog telefona, smatra se da od toga trenutno ne preti rizik masovnog nadzora.
U izveštaju se, ipak, upozorava da to može da se promeni u slučaju izmene zakona, pošto je u kooperativnim sistemima uskladištena ogromna količina ličnih podataka.
Autori studije ukazuju da masovnom nadzoru idu u prilog dva trenda, a to su ekspanzija biometrijskih baza podataka i plasiranje kao "pilot projekata" različitih sistema koji imaju veze sa softverom za biometrijsku identifikaciju.
"Ono što vidimo kod tih projekata je da oni sve više slede strategiju 'svršenog čina'. Obično se predstavljaju kao pilot projekti i navode se posebne okolnosti za primenu te tehnologije. Dozvolu traže kasnije", kaže Ragaci.
Tako su na aerodromu u Briselu 2017. godine instalirane četiri kamere za prepoznavanje lica, a da o tome nisu obaveštene nadležne vlasti.
U jednom delu Roterdama je uz pomoć "pametnog uličnog osvetljenja" pokrenut projekat identifikacije "sumnjivog ponašanja" kako bi se sprečile provale.
U Nici je realizovan projekat identifikacije prolaznika na ulici, a pokušalo se i sa upotrebom biometrijskog oruđa za identifikaciju u srednjim školama, ali je to ipak proglašeno nezakonitim.
Ipak, biometrijska identifikacija koristi se za prepoznavanje lica učenika u kantinama u britanskim školama.
I u Nemačkoj je u Berlinu, Hamburgu i Manhajmu instalirana oprema za biometrijsku identifikaciju kako bi se ispitao njen kapacitet.
"U Nemačkoj se često testiranje koristi kao izgovor da bi se opravdalo odstupanje od postojećih pravila ili društvenih očekivanja", navodi se u izveštaju.
Primećuje se da ti pilot projekti obično počinju kao eksperiment ili zbog posebnih okolnosti i u zakonski sivoj zoni, da bi kasnije, ako ostanu bez kontrole, neprimetno perasli u normalnu stvar.
Evropski parlament je u oktobru usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao na uvođenje strogih pravila za primenu veštačke inteligencije u poslovima sprovođenja zakona, a posebno na zabranu sistema za biometrijsku identifikaciju na javnim mestima.
Rezolucija je dobila snažnu podršku liberalnih, socijaldemokratskih, levih i zelenih poslanika u Evropskom parlamentu, a vrlo je podeljeno bilo i reagovanje poslanika desnice i krajnje desnice. Jedino su se poslanici demohrišćanskih partija svi izjasnili protiv zabrane.
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
