Muzej ima za cilj da ovekoveči sećanje na Zolu i Alfreda Drajfusa, žrtve sudske i antisemitske zavere 1894. godine.
Mada za to nije bilo dokaza, Francuz jevrejskog porekla iz Alzasa, kapetan Alfred Drejfus, optužen je 1894. godine za špijunažu u korist Nemačke, posle čega je osuđen na doživotni zatvor.
Pukovnik Mari-Žorž Pikar je te godine otkrio pravog krivca, majora Ferdinanda Esterhazija, ali je Drajfus rehabilitovan tek 1906. godine.
Afera je podelila tadašnju francusku javnost na one koji su verovali u nevinost osuđenika, i one koji su smatrali da je Drajfus kriv za ono što mu se stavlja na teret.
U polemiku se uključio i Zola, koji je u januaru 1898. u pismu pod naslovom "Optužujem...!" (J'accuse...!), upućenom tadašnjem predsedniku Francuske Feliksu Foru, optužio vlasti za antsemitizam.
Zola je uputio pismo iako je tada bio svestan da će imati sam problema sa pravosuđem.
Pismo objavljeno u listu "Oror" (L'Aurore) kao novinski članak u Francuskoj predstavlja simbol moći štampe u službi odbrane čoveka i istine.
Muzej je u sredu posetio francuski predsednik Emanuel Makron koji je pred potomcima Drajfusa rekao da ne treba zaboraviti važnost sudbine Drajfusa "čoveka koji je pretrpeo najgore - poniženje, ćutanje i izolaciju".
U pratnji Makrona su bili bivši premijer Manuel Vals i Veliki rabin Francuske Haim Korsia. U muzeju su izloženi dokumenti o aferi, kao i uvredljivi plakati upućeni Zoli.
Muzej se nalazi u jednom krilu Zoline kuće, u kojoj je čuveni pisac naturalizma napisao većinu svojih dela.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
