OLOVKA UMESTO PIŠTOLJA: Kada su talibani zabranili devojčicama da idu u škole, ona je otvorila onlajn obrazovni centar za žene

Bez rešenja na vidiku, jedna pripadnica avganistanske dijaspore odlučila je da dela. Onlajne škola Anđele Gajur sada ima skoro 1.000 učenicaa i više od 400 nastavnika volontera.

Anšela je imala samo osam godina kada je 1992. godine izbio građanski rat u Avganistanu.Njena porodica je pobegla iz Herata na zapadu zemlje u Iran, a narednih pet godina Anđela nije mogla da ide u školu jer je njena porodica nije imala boravišnu vizu.

"Tada je bilo sasvim uobičajeno da avganistanska deca koja su pobegla u Iran ne mogu da idu u školu, jer nisu imala prava dokumenta“, priseća se Anđela, gledajući kroz prozor prema moru iz svog doma u Brajtonu u UK.

Posle pet godina, Anđelin otac je konačno uspeo da prikupi sva potrebna dokumenta i ona je mogla da krene u školu u Iranu. Sa samo 13 godina, shvatila je da ima poziv.

Svakog dana nakon škole, Anđela bi se vraćala kući i podučavala 14 druge avganistanske dece, koja nisu mogla da idu u školu. Anđelin otac je bio baštovan u Iranu, a ona bi okupljala mali razred u njegovoj dobro održavanoj bašti i učila ih svemu što je tog dana naučila – čitanju, pisanju, matematici.

Godinama kasnije, nakon što su talibani svrgnuti sa vlasti, Anđela se vratila u Avganistan i počela da radi kao nastavnica u srednjoj školi, pre nego što se preselila u Holandiju, a zatim u Veliku Britaniju.

Kao i mnogi pripadnici avganistanske dijaspore, Anđela se osećala paralizovano gledajući šta se njenoj domovini dešava poslednjih nekoliko meseci. Kako su SAD povukle svoje poslednje trupe, posle 20 godina rata, talibani su se vratili na vlast.

U trenutku, dve decenije napretka u obrazovanju žena dovedeno je u pitanje. Talibani tvrde da su njihova ograničenja za žene koje rade i devojke koje studiraju "privremena“ i da su na snazi samo da bi osigurale da su sva radna mesta i okruženja za učenje "bezbedni“ za njih.

Ali pomisao na to da su devojčice ponovo lišene obrazovanja, kao što je ona bila tokom prvih pet godina u Iranu, učinila je Anđelu nesrećnom. Nakon tri meseca bez naznaka talibana da će ograničenja biti ublažena, osećala se prinuđenom da reaguje.

Tako je Angela osnovala Onlajn Herat školu, obrazovni resurs za avganistanske žene i devojčice. Preko Instagrama je zatražila pomoć iskusnih nastavnika, a od te prve objave skoro 400 volontera se pridružilo programu.

Preko Telegrama ili Skajpa, oni nude više od 170 različitih onlajn časova u svemu, od matematike preko muzike do kuvanja do slikanja. Većina nastavnika je iz Irana, a rade između dva i osam sati dnevno.

"Osećam da je ova škola rezultat mog bola, mojih agonija i iskustava“, rekla je Anđela BBC-u. "Naš moto je, olovka umesto pištolja."

Volonteri podržavaju skoro 1.000 učenika. Jedna od njih je Nasrin, 13-godišnjakinja koja živi u Kabulu sa svoje četiri sestre. Otkako su talibani preuzeli vlast i zabranili školu za devojčice starije od sedam godina, sve sestre su morale da odustanu od škole ili univerziteta.

Devojke su davale sve od sebe da nastave da uče kod kuće, ali je zabrana posebno teško pala njenim dvema najstarijim sestrama, koje su studirale medicinu i inženjerstvo.

"Svi moji snovi su uništeni. Čak i ako se škole ponovo otvore, to neće biti isto", rekla je Nasrin. "Želea sam da postanem pilot, sada se to nikada neće desiti jer talibani nikada ne bi dozvolili devojkama da budu piloti".

Ali devojke sada imaju tračak nade, u obliku Anđeline onlajn škole.

Nasrin sada uči turski sa jednim od nastavnika dobrovoljaca. Volela bi da jednog dana živi u Istanbulu, kaže. Lekcije su joj omogućile da ponovo sanja.

Poslednjih nedelja bilo je pozitivnih vesti za učenice na severu zemlje, gde su se devojčice vratile u srednje škole u ​​pet od 34 provincije u zemlji.

Mladim ženama na privatnim univerzitetima, ali ne i državnim ustanovama, takođe je dozvoljeno da se vrate.

Ali za Nasrin i njene sestre u Kabulu, zajedno sa velikom većinom učenica širom zemlje, i dalje postoji opšta zabrana njihovog povratka u školu.

I učiteljicama, poput Nasrinine majke, rečeno je da ostanu kod kuće, a talibani nisu rekli kada će im biti dozvoljeno da se vrate na posao.

Prema procenama UN, 70% svih kvalifikovanih nastavnika u Kabulu su žene. Dakle, čak i za dečake i mladiće čije se školovanje nastavlja, verovatno će postojati značajan nedostatak nastavnog osoblja koje bi im pružilo podršku.

Mnogo pre ponovnog oživljavanja talibana kao političke snage, Avganistan se već borio sa ukorijenjenim nedostatkom pristupa obrazovanju. Prema podacima Ministarstva prosvete u 2019. godini, više od trećine starijih od 15 godina bilo je nepismeno.

Sa velikom većinom devojaka koje su sada zaglavljene kod kuće, ova nesrećna statistika će verovatno samo rasti.

Kurir.rs