Najnovije vesti

COP26 U GLAZGOVU Objavljen nacrt odluke o kojoj će raspravljati svetski lideri; VARUFAKIS: Klimatski samit je PROPAO, evo i zašto
Foto: Zapolyarnaya Pravda / East2West News / Profimedia

globalno zagrevanje

COP26 U GLAZGOVU Objavljen nacrt odluke o kojoj će raspravljati svetski lideri; VARUFAKIS: Klimatski samit je PROPAO, evo i zašto

Planeta
11:48h

Domaćin UN samita COP26 o klimatskim promenama objavio je danas nacrt odluke o smanjenju emisija štetnih gasova o kojoj će raspravljati svetski lideri, ali aktivista i ekonomista Janis Varufakis smatra da je skup u Glazgovu propao jer lideri ne žele da donesu teške odluke već samo "bezuba" obećanja koja ni na koji način neće zaustaviti globalno zagrevanje i zagađenje.

Ujedinjeno Kraljevstvo, domaćin UN-ovog samita COP26 o klimatskim promenama u Glazgovu, objavilo je danas nacrt političke odluke o kojoj će se na samitu pregovarati narednih nekoliko dana, pozvavši zemlje da ojačaju svoje nacionalne klimatske planove do kraja 2022.

Nacrt odluke

U prvom nacrtu "odluke o COP-u" od država se traži da "preispitaju i ojačaju ciljeve za 2030. u svojim nacionalno određenim doprinosima, prema potrebi za usklađivanje sa temperaturnim ciljem Pariskog sporazuma do kraja 2022".

U nacrtu se uz to države podsećaju da prema Pariskom sporazumu mogu dati nova, ambicioznija klimatska obećanja u bilo kojem trenutku i prvi put pozivaju zemlje da postepeno ukinu subvencije za ugalj i fosilna goriva.

Diplomate iz gotovo 200 zemalja predstavljenih na COP26 će pregovarati o konačnom tekstu koji bi svi bili spremni da potpišu kada se samit završi ovog vikenda.

Siromašnije, klimatski osetljive zemlje pozvale su da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa. Pritisak na češće revizije klimatskih planova smatra se nužnim jer bi trenutna obećanja zemalja za 2030. godinu izazvala katastrofalno zagrevanje od 2,4 steoena.

U nacrtu sporazuma države se takođe pozivaju da "ubrzaju postepeno ukidanje uglja i subvencija za fosilna goriva", što je zahtev zagovornika klimatskih promena, a razvijene zemlje na hitno povećanje finansijske podrške zemljama u razvoju da sprovedu te promene.

Varufakis: Samit je propao

Međutim, bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis kaže da su ti zahtevi ništavni u poređenju sa ograničenjima emisija štetnih gasova i oporezivanjem velikih zagađivača.

"Nemojte se zavaravati, novac je tu ako svet želi da ga iskoristi", rekao je Mark Karni, bivši guverner Banke Engleske i današnji izaslanik UN za klimu, koji je i predstavnik alijanse finansijera koji sede na 130 biliona dolara sredstava.

Šta svet želi? Kada bi samo čovečanstvo moglo da organizuje globalnu anketu o čitavom spektru pitanja na koja bi svaki stanovnik ove planete odgovarao, imali bismo jasan odgovor - "uradite sve što je potrebno da se zaustave emisije ugljenika". Umesto toga, navodi Varufakis u autorskom tekstu za Gardijan, imamo kolosalni fijasko u Glazgovu.

Neuspeh COP26 samita odraz je neuspeha demokratija sa obe strane Atlantika. Predsednik SAD Džo Bajden stigao je u Glazgov u trenutku kada su njegovi pokušavali da u Kongresu usvoje zakon o infrastrukturi koji ne predviđa nijedno ozbiljno ulaganje u obnovljive izvore energije ali predviđa ulaganje u infrastrukturu koja će dodatno povećati emitovanje ugljenika u etar poput puteva i aerodroma.

U međuvremenu, u Evropskoj uniji retorika je možda obojena u zeleno ali je realnost tamno braon. EU bi trebalo da stvori panevropsku Uniju obnovljive energije, ali naši lideri o tome ne razmišljaju, naveo je Varufakis.

Koosnivač Pokreta demokratijanu Evropi (DiEM25) navodi tri razloga zašto je samit u Glazgovu "spektakularan debakl".

Tri razloga debakla u Glazgovu

Prvi je globalni problem kolektivnog delanja protiv "grebatora". Svi bi želeli planetu sa nula emisija ugljenika ali niko nije voljan da plati prelaz na čiste izvore energije. Velike kompanije i vlade pojedinih zemalja vrlo su voljne da sačekaju da ostatak sveta uradi pravu stvar pa tek onda da se oni uključe u celu priču. A ako ostatak planete to ne uradi, zašto bi onda oni bili naivčine?

Drugi problem je neuspela globalna koordinacija. Karni je na neki način u pravu, ogromne količine novca stoje neiskorišćene u svetskim finansijskim sistemima i njihovi ultrabogati vlasnici su voljni da ulože u "zelenije" aktivnosti.

Problem je što će zeleni hidrogen doneti profit samo ako drugi investitori ulože u tu tehnologiju, što znači da generalno investitori sede i čekaju da neko drugi povuče prvi potez. U međuvremenu, korporacije, zajednice i države se uključuju u ovu igru čekanja, nespremni da se posvete zelenim investicijama ako to već neće da urade veliki finansijski sistemi.

Treći razlog je ujedno i najjednostavniji - kapitalizam, navodi Varufakis. Sve je roba koju treba prodati, a proizvođači robe to žele da urade najjeftinije i sa najvećom zaradom.

Oni koji imaju zemlju, mehanizaciju, fabrike, proizvodnju su, naravno, voljni da investiraju u takozvane zelene tehnologije, pod uslovom da im se plati za to. Sami neće prestati da koriste prirodne resurse koji su preostali posle dva veka intenzivnog uništavanja Zemlje i nastaviće tako da emituju štetne gasove i ugljenik u atmosferu.

Rešenje?

Zbog toga svi vole da pričaju o "net zero" ciljevima - ravnoteži kočičine emisije gasova staklene bašte koji se ispuštaju u atmosferu i količini koja se "uklanja" iz atmosfere - jer su oni sjajan način da se ne govori o ograničenju emisije štetnih gasova i da se na taj način omogući otimanje i i pljačkanje resursa Zemlje, navodi Varufakis.

Šta uraditi? Bar dve stvari. Prva je potpuno zatvaranje rudnika uglja i naftnih i gasnih platformi. Ako su vlade mogle da nas zatvore da zaustavimo širenje korone, mogu da zatvore i industriju fosilnih goriva kako bi spasili čovečanstvo.

Druga je porez na ugalj i poskupljenje svega čija proizvodnja izbacuje štetne gasove u atmosferu. A novac od tog poreza bi trebalo podeliti siromašnijim zemljama.

Da bismo uspeli da savladamo najveći izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo, moramo da se suprotstavimo osnivačima i vlasnicima industrije fosilnih goriva. Iako to suočavanje neće garantovati našu budućnost, neopodno je kako bismo uopšte imali budućnost, zaključio je Janis Varufakis.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja