ZEMLJA SLOBODE I PRAVDE NA PREKRETNICI: Kako bi Vrhovni sud SAD mogao da promeni zakone o abortusu i ženama ukine pravo na izbor

U sredu će najviša pravosudna instanca u zemlji razmotriti zakon Misisipija koji traži od suda da zabrani abortuse nakon 15 nedelja trudnoće.

Konačna odluka suda, koja bi trebalo da bude doneta u junu sledeće godine, mogla bi da ukine usluge abortusa za desetine miliona žena, podseća BBC.

Pravo na abortus u SAD

Pravo žene na abortus ustanovljeno je 1973. godine, nakon presude Vrhovnog suda u slučaju poznatom kao Roe protiv Vejda. Tom odlukom, žene u SAD su dobile apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, a ograničeno pravo u drugom tromesečju.

Skoro dve decenije kasnije sud je doneo još jednu ključnu odluku.

U predmetu Planirano roditeljstvo protiv Kejsija, sud je presudio da države ne mogu da stavljaju "neopravdani teret” na žene koje traže abortus pre nego što fetus postane održiv.

U SAD, ovaj prag kada fetusi mogu da ostanu u životu van materice je oko 23 ili 24 nedelje trudnoće.

Zašto bi zakon Misisipija mogao da poništi presudu u slučaju Rou protiv Vejda?

U Misisipiju je 2018. godine usvojen državni zakon na osnovu koga je abortus ilegalan posle 15. nedelje trudnoće, čak i u slučaju silovanja ili incesta. Zakon se ne sprovodi zbog pravnog osporavanja od strane jedinog pružaoca usluga abortusa u Misisipija, Džeksonove ženske zdravstvene organizacije.

Vrhovni sud SAD sada treba da razmotri taj slučaj.

Misisipi traži da se presuda u slućaju Rou protiv Vejda poništi, a time i ustavno pravo žena na abortus u SAD.

Ako uspeju, druge države bi onda mogle da postave sopstvene standarde za abortus - uključujući potpune zabrane pre održivosti fetusa.

Očekuje se da će skoro dvadesetak američkih saveznih država uvesti sopstvene zabrane, od kojih će neke biti strožije od zakona u Misisipiju.

U pravnom podnesku podnetom ovog leta, generalni tužilac Misisipija Lin Fič - koja će braniti državni zakon - rekla je da bi izbacivanje Roua efektivno vratilo donošenje odluka o abortusu u ruke američkog naroda i njegovih izabranih zvaničnika.

"Stvar treba vratiti državama i narodu“, navela je ona.

Rou protiv Vejda

Sudski proces Rou protiv Vejda je sudski proces iz 1973. godine pred američkim Vrhovnim sudom, nakon kojeg je u SAD-u legalizovan pobačaj na zahtev iz bilo kog razloga do vremena trudnoće kada fetus može da preživi bez make (obično do 7. meseca).

Nakon 7. meseca pobačaj se dozvoljava, ako je ugrožen život majke. Ovaj sudski proces jedan je od najkontroverznijih u istoriji američkog.

Norma L. Mekorvi (pseudonim Džejn Rou) ostala je trudna 1969. godine. Prijatelji su je savetovali da izjavi da je silovana, jer bi u tom slučaju mogla da abortira.

Kako je taj predlog otpao jer nije bilo policijskog uviđaja, ona se obratila advokaticama Sari Vedington i Lindi Kofi koje su diplomirale na Univerzitetu u Teksasu da joj pomognu da abortira i tužila Vejda, okružnog tužioca Dalasa koji se protivio abortusu.

U to vreme pobačaj je bio zabranjen, osim u posebnim okolnostima. Slučaj je došao do američkog Vrhovnog suda, koji je dozvolio Normi Mekorvi da abortira. Sudije su glasale 7:2.

Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu da reguliđi u različitim periodima trudnoće:

- Tokom prva tri meseca savezne države ne mogu da zabrane abortus, već odluku o abortusu moraju da ostave trudnoj ženi.

- Tokom druga tri meseca države mogu da zabrane ili regulišu abortus, ukoliko je to potrebno radi očuvanja života trudnice.

- U poslednjem tromesečju trudnoće, države mogu da regulišu ili čak zabrane abortus u interesu očuvanja prenatalnog života, osim ako je abortus neophodan radi očuvanja života majke.

Norma ipak nije pobacila, nego je rodila živo dete i dala ga na usvajanje, ali je zakon ostao na snazi do današnjih dana.

Mekorvi je kasnije promenila mišljenje i zalagala se za promenu presude i tvrdila da abortus povređuje žene.

Kako se očekuje da će presuditi Vrhovni sud?

Postoje tri moguća ishoda sledećeg leta:

- Presuda u slučaju Rou protiv Vejda će biti oborena

- Biće doneta presuda da zakon Misisipija ne stavlja "neopravdani teret“ na žene koje traže abortus. to bi značilo da se presuda u slučaju Rou protiv Vejda u principu poštuje, ali bi u praksi situacija bila drugačija.

- Zakon Misisipija će biti oboren a Rou će ostati na snazi. Mnogi veruju da je ovo najmanje verovatna opcija.

Prva opcija trenutno deluje najizglednije. Sud, preoblikovan sa tri imenovanja pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, smatra se najkonzervativnijim u modernoj istoriji SAD.

"Kampanja da se poništi Rou protiv Vejda trajala je 50 godina i sigurno ima dovoljno članova suda da to učine“, rekla je Ketrin Franke, direktorka centra za rodno i seksualno pravo na Univerzitetu Kolumbija.

Ona, ipak, veruje da je potpuno ukidanje presude malo verovatno. Umesto toga, sud bi mogao da podrži zakon Misisipija, a da zadrži i presude u slućaju Rou i Kejsi.

Advokati Džeksonove ženske zdravstvene organizacije rekli su da bi takva odluka bila ravna poništavanju prethodnih odluka suda o abortusu, jer bi odbacila standard održivosti fetusa.

Gde bi abortus mogao da postane ilegalan ako se Rou protiv Vejda poništi?

To bi se moglo dogoditi u 22 američke države, uključujući Misisipi.

Dvanaest ih je usvojilo takozvane zakone o pokretanju, koji bi automatski zabranili abortus ako Rou bude poništen.

Drugi su ili doneli neustavne zabrane abortusa u godinama nakon presude u slučaju Rou protiv Vejda (koje bi ponovo oživele), ili su zadržale ograničenja abortusa od pre Roua, koja trenutno ne mogu da sprovedu.

Sve u svemu, skoro polovina američkih žena u reproduktivnom dobu (18-49) - oko 36 miliona - mogla bi da izgubi pristup abortusu, pokazalo je istraživanje Planiranog roditeljstva (Planned Parenthood), zdravstvene organizacije koja pruža abortuse.

U više od polovine američkih država pristup abortusu bi verovatno ostao isti.

U 15 država i u Okrugu Kolumbija državni zakon garantuje pravo na abortus čak i ako se Rou protiv Vejda poništi.

Ko bi bio najviše pogođen?

Ukidanje pristupa abortusu najintenzivnije bi uticalo na siromašne žene – koje su inače sklonije abortusu od drugih.

Afroamerikanke i Latinoamerikanke će verovatno biti teško pogođene - 61 posto žena koje se odlučuju za abortus su pripadnice manjina.

"Tipična pacijentkinja ima 20 godina, nema mnogo novca i ima jedno ili više dece“, rekla je Rejčel Džouns, glavni istraživač Instituta Gutmaher, grupe za izbor. "To su grupe koje će biti najviše pogođene kada se uvedu ograničenja na abortus ili ako se abortus zabrani", dodala je.

Zašto sada nije uvek lako dobiti uslugu abortusa u SAD?

Iako je Roue protiv Vejda dao američkim ženama garantovano pravo na abortus, za milione je to pravo samo po imenu.

U decenijama posle 1973. godine, više od 10 država je donelo sudske odluke kojima se postepeno smanjio pristup usluzi abortusa. Samo u 2021. godini uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 usvojeno zakonom. To je više nego bilo koje godine od presude u slučaju Rou protiv Vejda.

A abortusi su dugo bili nedostižni za mnoge žene sa niskim primanjima. Od 1976. godine, zakon poznat kao Hajdov amandman blokira korišćenje federalnog finansiranja za proceduru. Zbog toga su žene često prinuđene da same plaćaju abortus, koji može koštati stotine dolara.

Kurir.rs