ZLOKOBNI SIGNALI KOJE PUTIN ŠALJE: Da li će ruski predsednik stvarno izazvati rat zbog Ukrajine?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je to "histerijom“, Moskva negira bilo kakve planove za invaziju, ali su reči ruskih zvaničnika odavno izgubile svoj kredibilitet. Na kraju krajeva, upravo je Putin pretvorio izluđivanje u političko oružje, piše Frida Gitis, kolumnistkinja CNN.

Posle virtuelnog susreta Putina i Džoa Bajdena, Bela kuća je saopštila da je predsednik SAD upozorio ruskog predsednika da će svaka eskalacija biti dočekana "snažnim ekonomskim i drugim merama" SAD i njenih saveznika. Bela kuća je dodala da je Bajden ponovio, kao i mnogo puta, svoju podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i rekao da su se dva predsednika složila da njihovi timovi nastave razgovore.

Na stranu ruska poricanja, Zapad je dovoljno zabrinut zbog Putinovih namera da Bajden i ruski predsednik održavaju hitan virtuelni sastanak u utorak dok stručnjaci upozoravaju na rastuće rizike od novog rata, navodi Gitis.

Putinovi postupci i namere su možda namerno umotani u maglu, ali je iz prethodnih primera sve jasno - ako mu bude dozvoljeno da unapredi svoje ciljeve bez ozbiljnih posledica, nastaviće da eskalira svoju spoljnu politiku maltretiranja i zastrašivanja.

Godine 2014, "mali zeleni ljudi", obučeni u neobeležene vojne uniforme raspoređeni su širom ukrajinskog poluostrva Krim, a Putin je negirao da su to njegove snage – sve dok Rusija nije preuzela kontrolu nad teritorijom i prisvojila je. Svako ko je obratio pažnju na to kako je Rusija ukrala to strateško poluostrvo od suverene zemlje, zna koliku težinu sada treba dati rečima Kremlja. Kao što je američki državni sekretar Entoni Blinken primetio: "videli smo ovaj film ranije".

Ovoga puta zapadna alijansa predvođena Sjedinjenim Državama želi da zaustavi Rusiju pre nego što njeni "mali zeleni ljudi" pređu granice Ukrajine sa svim svojim teškim naoružanjem.

Niko sa sigurnošću ne zna da li će Putin dati naređenje za invaziju. Ali zvaničnici SAD i NATO-a su izuzetno zabrinuti. Američki obaveštajci veruju da Rusija ima plan za operaciju koja uključuje do 175.000 vojnika - više od polovine je već na položajima- zajedno sa teškom artiljerijom i oklopnim vozilima. Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane, ruske trupe bi mogle da pređu u Ukrajinu već sledećeg meseca.

Deo moskovskog plana rada uključuje stvaranje opravdanja za napad, a taj deo strategije je već pokrenut, navodi CNN. Kada je Rusija napala Ukrajinu u prošlosti, zauzevši Krim i podržavajući proruske separatiste u Donbasu, regionu Ukrajine u blizini Rusije, Kremlj je tvrdio da to čini da bi odbranio etničke Ruse koji žive pod ukrajinskom vlašću.

Putin već postavlja argumente za budući napad. Razrađena informativna operacija, između ostalih propagandnih tačaka, prikazuje ukrajinske lidere kao marionete Zapada.

Zašto bi Putin rizikovao da provocira NATO, krene u rat protiv Ukrajine ili – čak i ako odluči da odustane od vojne ofanzive za koju se sumnja – hoda do ivice tako opasne provalije?

Putin ima nekoliko ciljeva, ocenjuje analitičarka.

Iznad svega, Kremlj želi da destabilizuje Ukrajinu i spreči je da ostvari svoja prava da kao nezavisna nacija kreira sopstvenu budućnost. Ukrajina se približava Zapadu; želi da se pridruži NATO-u, i ta nova demokratija je u oštroj suprotnosti sa Rusijom. Postojanje Ukrajine kao demokratije uz Rusiju, u kojoj Putin postaje sve represivniji autokrata, stvara nelagodu u Kremlju.

Putin želi da obezbedi ono što se u vreme Hladnog rata zvalo "sferama uticaja", sa ciljem da zadrži zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza pod vlašću Moskve. On je rekao da su Rusi i Ukrajinci "jedan narod", izjava koja nosi zlokobne naznake i koju mnogi Ukrajinci oštro odbacuju.

Ukrajinski gambit nije samo pritisak na Ukrajinu, to je i pritisak na Zapad.

Dok se njegove trupe gomilaju u blizini Ukrajine, Putin takođe pokušava da svoju zabrinutost za Ukrajinu predstavi kao defanzivnu. On tvrdi da ne veruje ne samo ukrajinskim liderima već i njenim prijateljima iz NATO-a, tvrdeći da bi širenje NATO-a na rusku granicu predstavljalo pretnju ruskoj bezbednosti.

Putin postavlja potpuno neodržive zahteve Zapadu, izlažući ono što on opisuje kao svoje "crvene linije“.

Tačnije, Putin zahteva da NATO garantuje da se neće širiti ka istoku, bliže ruskim granicama. Bajden je ovog vikenda rekao da neće pristati ni na kakve crvene linije. Zamislite da NATO danas kaže da će zabraniti ne samo Ukrajini već bilo kojoj zemlji u blizini Rusije (Finskoj, Švedskoj, Gruziji) da joj se pridruži bilo sada ili u budućnosti, navodi Gitis.

Putin ima druge zahteve - žali se na protivraketne odbrambene sisteme u Poljskoj, na primer. Rusija, inače, takođe ima rakete sposobne da pogode velike evropske gradove.

Posmatrajući ponašanje Rusije poslednjih godina, njeni susedi imaju dobar razlog da traže zaštitu.

Ako je Putinov cilj bio da Ukrajinu odvuče od Zapada, nema znakova da se to dešava. SAD ponovo potvrđuju svoju "gvozdenu posvećenost" ukrajinskom "suverenitetu i teritorijalnom integritetu", Blinkenovim rečima koje se često ponavljaju.

Dok Putin preti Zapadu gomilanjem vojske duž ukrajinske granice, on pokušava da postigne i druge ciljeve. On još jednom pokazuje da Rusija može da pravi probleme bivšim sovjetskim republikama, svojim bivšim istočnoevropskim satelitima i Zapadu, gde je već pokazao da je spreman da smanji zalihe goriva tokom hladnih zimskih meseci. (Putin tvrdi da nestašica gasa nije zasluga Rusije, ali nisu svi u to uvereni).

Međutim, sadašnja invazija je potencijalno mnogo skuplja od brze operacije na Krimu. Tokom više od pola decenije sukoba, ukrajinske trupe su postale prekaljene u borbi. Malo ko očekuje da će NATO krenuti u rat protiv Rusije, ali NATO nije nepristrasan. Žestoki ukrajinski vojnici sada imaju mnogo bolje naoružanje koje je obezbedio Zapad, podseća Gitis.

Ruska invazija bi izazvala jak otpor. Žrtve na obe strane mogu biti ogromne. Pored toga, Rusija bi mogla da bude pogođena zapadnim sankcijama.

Bajdenova administracija već smišlja sankcije koje bi nanele "značajnu i ozbiljnu ekonomsku štetu ruskoj ekonomiji“, rekao je američki zvaničnik. Ako se Putin odluči za invaziju, ruski narod bi mogao da doživi još jedan užasan rat, sa mladim vojnicima koji se vraćaju kući u vrećama za leševe, a ekonomija hramlje od cene rata i sankcija, upozorava CNN.

Takođe, preseljenje u Ukrajinu ima potencijal da stvori upravo suprotan rezultat od onoga što Putin tvrdi da sada želi. Invazijom bi ponovo potvrdio pretnju koju Rusija predstavlja njenim susedima. Invazija ne bi samo približila Ukrajinu i Zapad, već bi naterala ostatak ljudi koji žive u ruskom susedstvu da žude za bližim vezama sa Sjedinjenim Državama, Evropom i NATO, baš kao što su sovjetske invazije na istočnoevropske zemlje dovele do toga da svi pojure u NATO, čim se oslobode kandži Moskve.

Kurir.rs