PEKING - Posle Nila Armstronga svega je još 11 astronauta hodalo po Mesecu, Amerikanaca, a sledeći verovatno dolazi iz Kine, iako su Japan i Indija najavili učešće u toj trci u svemiru."Putovanje na Mesec je uvek imalo prestižnu dimenziju, ali i naučnu. Mesec bi mogao da pokaže nove resurse rudnika za nuklearna postrojenja. Kina ne krije svoje interesovanje za tu mogućnost", izjavio je australijski stručnjak za svemirska pitanja Moris Džons (Morris Jones)."Niko nije siguran odakle će biti sledeći astronauti koji će ići na Mesec. Ali, ja smatram da veliku šansu imaju Kinezi", rekao je Džons.Početkom februara 2010. godine američki predsednik Barak Obama najavio da su SAD odustale od skupog programa "Konstelejšn" (Constallation) Nase, koji je predviđao slanje čoveka na Zemljin prirodni satelit.Kina nije tada komentarisala, ali je odluka SAD otvorila vrata Kini u svemirskoj trci. Kako bi očuvala svoj položaj velike sile, Kina sanja da bude prva azijska zemlja koja će poslati čoveka na Mesec. Ona je ostvarila u tom cilju ambiciozni program "Promenjen" (Changed), kada je uspešno poslala dve sonde na Mesec.Changed 1, poslat u oktobru 2007, i Changed 2 poslat u oktobru 2010. godine, omogućili su detaljno ispitivanje Meseca. Sledeća etapa je predviđena za 2013. godinu - Misija Changed 3 bi trebalo da bude poslat sa modulom koji će sprovoditi naučna ispitivanja Meseca. Eventualni Changed 4 predviđa vraćanje sondi s Meseca na Zemlju."Ako nastave tim tempom, Kinezi će moći da posete Mesec oko 2030. godine", ocenio je Džons.Peking nastoji paralelno da ima stalnu svemirsku stanicu. U junu misija Šenžu IX omogućila je da Kina ostvari te svoje svemirske težnje, što je važna etapa u osvajanju svemira, pošto je u misiji poslala prvi put ženu u svemir.Indija je uspela na pošalje svoju sondu na Mesec 2008. godine, dok Japan redovno učestvuje u misiji Međunarodne svemirske stanice.
