Većina onih koji na društvenoj mreži ''Telegram“ prate samoproglašene ''Slobodne Saksonce'', uvereni su da Nemačka srlja u ponor.
Vesti su mračne. Trenutno, tako se tamo tvrdi, zemljom kruže plaćeničke bande. Nasilnici. Ulicom vlada rulja. Govori se o ''ratu protiv protivnika vakcinacije“ kojeg vode režim i despot koji je na vlasti, puše Dojče vele.
''Slobodni Saksonci“ tu ne misle na neke kriminalne bande, već na demokratske institucije – na premijera te nemačke pokrajine Mihaela Krečmana i na policiju.
Ulični protesti u Saksoniji, isto kao i pandemija, stalno dolaze u novim talasima. Prvo su bili usmereni protiv izbeglica, zatim protiv Angele Merkel, a sada protiv korona-mera. I poput talasa pandemije, i oni postaju sve agresivniji.
Mržnja među komšijama
Protest dolazi uglavnom iz građanskog miljea. Starije žene i muškarci u zimskim kaputima deluju kao komšije koje poznajemo. Oni odaju utisak nevinosti i iskrene uznemirenosti – zbog premijera Saksonije, zbog njegovih odluka o ograničenju kontakata i posebno zbog najava o mogućem uvođenju obavezne vakcinacije.
Međutim, mnogi smatraju da su ti učesnici protesta sve, samo ne bezopasni. Benjamin Vinkler iz fondacije „Amadeu Antonio“ smatra da to nije spontano nezadovoljstvo građana. „Oni koji izlaze na ulice u velikoj meri su mešavina desničarske ekstremističke scene, ’Građana Rajha’ (desničarske grupe koja odbacuje nemački Ustav i uređenje, prim.red), ideologa zavere, huligana i alternativne ezoterične scene.“
Protest sve više podržava i desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja je u Saksoniji veoma jaka.
''Telegram'' kao raspirivač vatre
Organizatori i koordinatori protesta su tzv. „Slobodni Saksonci“. To je mala regionalna stranka, koja, međutim, trenutno privlači ogromnu pažnju i stiže do mnogih putem društvenih mreža. Njihovi stavovi šire se prvenstveno putem ruske mreže za slanje poruka „Telegram“. Ta mreža odbija svako uplitanje u rasprave i odbacuje saradnju s nemačkim vlastima u borbi protiv govora mržnje. ''Slobodni Saksonci“ to koriste.
Fondacija ''Amadeu Antonio“ do sada je samo u Saksoniji registrovala mrežu od 100 kanala i 80 regionalnih grupa.
-Glavni kanal trenutno raste na svakih sat vremena, ukazuje Simone Rafael iz te fondacije.
-To je veoma opasan rast. Uočavamo stalnu radikalizaciju u porukama na kanalima i u grupama, dodaje.
I protesti postaju sve radikalniji. Nedavno su se „Slobodni Saksonci“ okupili uz zviždaljke, bubnjeve i baklje ispred kuće ministarke zdravlja te pokrajine. U Nemačkoj je to apsolutno kršenje tabua i mnoge ljude to podseća na početke uličnog terora nacista – pogotovo otkako je 2019. jedan desničarski ekstremista ubio demohrišćanskog političara Valtera Libkea na njegovom kućnom pragu, jer se ovaj zalagao za prihvatanje izbeglica.
Mrtve životinje u poštanskom sandučetu
I Dorita Korte bi da protestuje, ali to ne čini. Ona živi u gradu Plauenu u Saksoniji i godinama se kroz udruženje „Colorido“ bori za demokratiju i miran suživot u gradu. U normalnim okolnostima ona bi organizovala protest protiv onih koji protestuju zbog korona-mera, ali ipak se pridržava važećih pravila o ograničenju kontakata. Mržnja na ulici veoma je brine. „Nema više poštovanja ni prema čemu. Uvek tu pričaju o nekakvom ’Danu Iks’. I onda se pitam: pa šta će tada da se dogodi?“
''Dan Iks“, dan obračuna. Trenutno se ta pretnja često čuje na ulicama gradova u Saksoniji. Ali to više nisu samo prazne reči.
-Prete nam, dobijamo i pretnje smrću, kaže Dorita Korte. Mnogi članovi njenog udruženja su na ivici snaga.
-To je veoma naporno. U poštanskim sandučićima nalazimo mrtve životinje, dodaje.
Ona se žali na nedostatak političke podrške i kaže da u Saksoniji ne vode računa o pretnji koju predstavljaju desničarske ekstremističke mreže.
Tiha većina postaje sve glasnija
To ne ljuti samo Doritu Korte. Sve je više građana u Saksoniji ogorčeno zbog mržnje i agresivnom agitacije na protestima protiv epidemioloških mera. Zato sada i oni počinju da se organizuju. U mnogim malim gradovima stanovnici se udružuju i dele letke. Optužuju one koji protestuju da koriste pandemiju ''kako bi u stvari izazvali nerede, ugrozili demokratiju i podelili društvo''.
Takvih ljudi je priličan broj. Dok su u gradu Baucenu (Budišin), na primer, protesti nekoliko stotina ''Građana Rajha'' i desnih ekstremista mesecima bili na naslovnim stranama, ''Deklaraciju – Baucen zajedno'' za samo jedan dan potpisalo je više od 3.000 ljudi.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
