Trampove pristalice upale u Kongres u pokušaju da promene rezultate izbora
Nasilne pristalice bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa upale su 6. januara u američki Kapitol i primorale poslanike da se sakriju, u zapanjujućem pokušaju da ponište američke predsedničke izbore, potkopaju demokratiju u SAD i spreče demokratu Džoa Bajdena da zameni Trampa u Beloj kući.
Trampove nasilne pristalice su provalile u zgradu Kongresa, vičući i mašući američkim zastavama dok su marširali hodnicima. Izabrani predstavnici tražili su skrovište pod radnim stolovima i stavljali gas maske, dok je policija uzaludno pokušavala da zabarikadira zgradu, što je, prema oceni Asošiejtid presa jedna od najšokantnijih scena u sedištu američke političke moći.
Trojica pristalica Donalda Trampa, uključujući “šamana Kanona”, čije su fotografije obišle svet nakon njihovog nasilnog upada u Kapitol, uhapšeni su i optuženi.
U subotu je saopšteno da će više od pet godina će u zatvoru provesti jedan od Trampovih pristalica Robert P. koje su napale policiju ispred Kapitola ovog januara. Robert P. čak nije ni stigao do zgrade u kojoj zaseda Kongres jer su ga policajci zaustavili biber-sprejom i gumenim mecima.
Džo Bajden položio zakletvu za predsednika SAD
Džo Bajden položio je zakletvu krajem januara u Vašingtonu uz strogi protokol, čime je zvanično postao 46. predsednik SAD. Kamala Haris položila je zakletvu za potpredsednicu SAD. U govoru nakon polaganja zakletve, Bajden je pozvao na jedinstvo i poručio da će biti predsednik svih Amerikanaca.
Samit u Ženevi: Susret Bajdena i Putina prošao u dobroj atmosferi
Na prvom sastanku predsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Rusije Vladimira Putina koji je u Ženevi održan u dobroj atmosferi sredinom juna bilo je govora o mnogim temama: Kontrola naoružanja, saradnja u sukobljenim kriznim oblastima, pandemija korone, klimatske promene, sajber bezbednost, razmena zarobljenika…
Najvažniji rezulatati: dogovor da se ambasadori Rusije i SAD vrate na svoje dužnosti kao i dogovor da se na institucionalnom nivou pokrenu konsultacije po pitanju strateške stabilnosti.
Ukupno 3 sata
Uoči sastanka je bilo rečeno da će trajati najmanje 4 - 5 sati. Na kraju je trajao ukupno 3 sata. Prvo su sat ipo pored Bajdena i Putina na sastanku bili su još samo američki državni sekretar Entoni Blinken i njegov ruski kolega Sergej Lavrov, plus prevodilac. Nakon pauze, sastanak je nastavljen još oko sat vremena uz učešće savetnika.
Na pitanje novinara zašto je sastanak trajao tako kratko, Bajden je odgovorio:
-Ne mogu da se setim ni jednog sastanka ovog tipa na kojem su državnici govorili oči u oči dva sata, rekao je tada.
Kao što je bilo i najavljeno, dvojica predsednika su odvojeno nastupili pred novinarima.
Pad Kabula, Talibani zauzeli Avganistan
Talibani su, tog 15. avgusta, počeli sa svih strana da ulaze u Kabul, javio je na Tviteru novinar Ahmer Kan, citirajući novinsku agenciju Rojters, a istu su informaciju objavili i drugi vodeći svetski mediji.
U međuvremenu, oglasili su se i sami talibani, čiji je portparol aktivan na Tviteru, a njegovo saopštenje preneo je spomenuti novinar Khan.
Odkad su Talibani zauzeli glavni grad Avganistana počela je opšta pometnja, ljudi su gledali kako da što pre napuste zemlju. Na aerodrumu u Kabulu nastao je opšri haos, ljudi su padali iz i sa avionu u želji da pobegnu iz Avganistana.
Sada, kada je gotovo čitava teritorija Avganistana pod kontrolom talibana ovu zemljom vladaju glad i neimaština, roditelji su primorani da prodaju svoje ćerke kako bi prehranili porodice, bilnice nemaju sredstava za lečenje, deca umiru od gladi, a u toj zemlji s ei dalje narušavaju prava devojčica i žena.
Migrantska kriza na granici Belorusije i Poljske
Tenzije na istoku Evrope skočile su sa dolaskom ogromnog broja migranata na ukrajinsku granicu sa EU.
Stanje na granici Belorusije sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom zbog migranata postaje sredinom oktobra sve alarmantnije.
Naime, Belorusija je odobrila studentske vize za stanovnike Sirije, Iraka, Avganistana (čiji se broj povećava) i nekih severnoafričkih država, koji organizovano stižu u Minsk odakle ih, takođe organizovano, vojska i policija prebacuju do granice sa EU.
Niko tačno ne zna koliko je migranata u Belorusiji, ali se smatra da ih je na desetke hiljada, koji su zaglavljeni u šumama i močvarama na granici koju ne mogu da pređu.
Beloruske vlasti uopšte ne brinu za njihov smeštaj ili bilo kakvu pomoć, poput šatora, odeće, hrane ili lekova, pa su migranti prepušteni sami sebi. Kako zima dolazi, mnogi upozoravaju da bi moglo doći do velike humanitarne katastrofe.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko, koji "transferom migranata" pokušava da se osveti EU zbog izolacije i sankcija, sada želi da se što pre reši migranata pre početka zime.
Sa druge strane, Viljnus je najavio podizanje zaštitne ograde i upozorio Brisel da bi efikasno obezbeđivanje spoljnih granica EU i Litvanije koštalo najmanje pola miliona evra.
Poljska je već počela da podiže visoke ograde, kopa kanale, postavlja bodljikavu žicu, kamere i opremu za nadzor, a sve to će koštati više od 350 miliona evra.
Početkom novembra postaje sve hladnije za migrante kojih je sve više na granici, a Poljska i zapad ne prestaju da krive Belorusiju za krizu, dok Lukašenko preti da će zavrnuti gas, ako Brisel uvede sankcije.
Rusija se od samog starta ogradila i poručila da nema nikakve veze sa tim.
Ostavka i odlazak iz političkog života Sebastijana Kurca
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc podneo je ostavku 9. oktobra.
Kurc je u obraćanju naciji uživo rekao da mu je najbitnija domovina.
-Moja domovina mi je bitnija od mene. Sada su potrebni stabilni uslovi. Zato bih želeo da napravim prostor kako bih rešio zastoj, rekao je Kurc u obraćanju uživo.
Da je austrijski kancelar Sebastijan Kurc pod istragom zbog sumnje na korupciju, saopštili su tužioci 6. oktobra, nakon pretresa nekoliko ministarstava i kancelarija vladajuće Narodne partije Austrije (OVP) na čijem je on čelu.
Dva meseca kasnije, Kurc je najavio da se potpuno povlači sa čela stranke.
Kurc je u svom obraćanju medijima objavio svoje povlačenje sa čela stranke.
-Ako se osvrnete na formativno razdoblje u svom životu i, pre svega, osećate zahvalnost, možete se smatrati velikim srećnikom, rekao je Kurc.
Kako je naveo, politikom morate biti 100 posto oduševljeni, a to je on bio poslednjih 10 godina.
-Poslednjih nekoliko meseci, nedelja i dana, međutim, strast za politikom je splasnula i njen plamen se malo smanjio, kaže Kurc.
Novi kancelar Austrije Karl Nehamer
Vladajuća konzervativna partija je početkom decembra jednoglasno je podržala Karla Nehamera, austrijskog ministra unutrašnjih poslova, da postane sledeći kancelar te zemlje i novi lider partije.
Jednoglasno glasanje potvrdio je u petak za austrijski javni servis ORF visoki zvaničnik Narodne stranke. Osim što će biti kancelar Austrije, Nehamer će takođe biti predsednik konzervativaca.
Sve dolazi nakon što je Aleksandar Šalenberg, koji je pre samo sedam nedelja položio zakletvu kao austrijski kancelar, podneo ostavku u četvrtak.
Odlazak Muti, dolazak Olafa Šolca
Nakon 16 godina provedenih na dužnosti nemačke kancelarke, Angela Merkel otišla je u političku penziju. Nemačka se, uz vojne počasti, oprostila 2. decembra od šefice vlade.
U Berlinu je u večernjim satima upriličeno ''Veliko povečerje'' (Großer Zapfenstreich), što je najveća vojna ceremonija u Saveznoj Republici Nemačkoj – uz baklje, vojnike u svečanim uniformama, oficire i koreografiju koja je isplanirana do tančina.
Takozvana semafor koalicija - SPD, Zeleni i Liberali, preuzela vlast u zemlji nešto više od dva meseca posle parlamentarnih izbora.
Olaf Šolc (63) izabran je 7. decembra za novog kancelara Nemačke i na toj funkciji će zameniti Angelu Merkel, koju su Nemci od milošte zvali Muti (Mama), a koja je 16 godina bila na čelu države.
Šolc, koji je bio ministar finansija u prošloj koalicionoj vladi, predsednik je nove koalicione vlade koju čine njegova Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).
Rusija i Ukrajina
Posljednjih godina su se povećale šanse za izbijanja rata između Rusije i Ukrajine, zbog mnogobrojnih ključnih i usputnih kriza i tenzija.
Ukrajina i njeno okruženje svedoče stalnim tenzijama sa svojim komšijama Rusijom poslednjih osam godina, tokom kojih se u više navrata udaralo u ratne bubnjeve, ponekad između dve zemlje, a ponekad između Rusije i zapadnog tabora u znak podrške Kijevu, piše RSE.
Iako su mnogi podeljeni po pitanju rata, pa tako jedni smatraju da rat dolazi i da je neizbežan, čak i nakon nekog vremena, dok drugi odbacuju da je to nužan izbor ili uopšte opcija na stolu među stranama sukoba, saglasni su kada je reč o krizi i tenzijama koje bi mogle izazvati ”potencijalni rat”, o čemu se priča prilikom svake eskalacije.
Poslednjih godina su se povećale šanse za izbijanja ovog rata, zbog mnogobrojnih ključnih i usputnih kriza i tenzija, od kojih se posebno ističu - Krim, Rat u Donbasu, Crno more, napredovanje NATO-a...
Gasni ratovi i krize na relaciji Rusija i Zapad
Trenutna gasna kriza u Evropi nije nova pojava, Kontinuirano postoji još od 2006. godine, samo za razliku od prethodnih, na ovu je prvenstveno uticala pandemija koronavirusa i veoma duga zima koja je ispraznila skladišta gasa, a većina novca bila usmerena na vakcine i kupovinu zaštitne opreme, a ne nabavku gasa.
Kao u onoj priči da nevidljiva ruka sve reguliše na tržištu pokazala se tačnom u nabavci gasa čija cena je astronomski skočila u visine, jer je potražnja postala odjednom ogormna, a ponuda postoji, ali ne u dovoljnoj količni.
Naravno politika i igre na relaciji Zapad-Istok su imale svoj uticaj.
Kurir.rs/Č.N.
NE PROPUSTITE
