Daleke 1963. godine, 22. novembra, ubijen je američki predsednik Džon Kenedi.
Od tog trenutka pa sve do danas razvijale su se razne teorije o naručiocu ubistva i atentatorima jer svet je sa zadrškom prihvatio zvaničnu verziju da je Kenedija ubio jedan čovek, Li Harvi Osvald, i to sam. Nakon skoro 60 godina administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena objavila je deo tajnih dokumenata, za koje se neki istoričari, ali i neki teoretičari zavere nadaju da bi mogli da najzad rasvetle ubistvo predsednika Džona F. Kenedija.
Dokumenti uključuju depeše i dopise CIA u kojima se govori o Osvaldovim ranije otkrivenim, ali nikad u potpunosti objašnjenim posetama sovjetskoj i kubanskoj ambasadi u Meksiko Sitiju.
Bivši vojni obaveštajac Ljuban Karan i Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu osvrnuli su se u Pulsu Srbije na objavljena dokumenta.
- Ceo taj slučaj je tako zatrovan onim što mi zovemo aktivnim merama, a to vam je plasman dezinformacija povodom određenih događaja i činjenica i to je sada mnogo veći i teži izazov nego što će ti dokumenti i sadržati. Objavljeno je novih 35.000 dokumenata, ali suviše je stvar natrpana dezinformacijama i ne postoji racionalni okvir razmišljanja jer šta god da se ponudi 90 odsto ljudi u tu priču ne bi verovalo - rekao je Obradović.
Bivši vojni obaveštajac se slaže i otkriva svoje mišljenje o tome šta će biti konačno otkriće za smrt Kenedija.
- Kakva tajna može da bude posle 60 godina? Jednostavno nema te tajne. CIA je imala jedan način da ne objavljuje dokumenata. Čemu ovakav potez američkog predsednika da kaže da nešto ne može da se objavi ove godine nego tek sledeće? To je zato što treba da se uradi drastična selekcija dokumenata. Bilo je mnogo verzija kako su ubili Kenedija. A oni će sad izvući jednu, već se naslućuje koju, a to je da su ga ubili KGB i Rusi. Sad ta stara dokumenta služe u dnevne operativne svrhe da se iskoriste da se na neki način protivnik satanizuje, a šta je stvarno bilo sa Kenedijem nikada nećemo saznati - za Puls govori Ljuban Karan.
Nekadašnji obaveštajac daje objašnjenje koliko se tajna službena dokumenta kod nas čuvaju.
- Državna tajna dokumenta se čuvaju 30 godina, strogo poverljiva 15 godina, poverljivo pet godina i interna dva godine. S tim da to može da se produžava - govori bivši vojni obaveštajac.
Darko Obradović misli da je malo verovatno da će se pojaviti dokumenti koji mogu da bace drugačije svetlo na ubistvo Džona Kenedija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
