Više od 20 godina skulptura "Stub srama" stajala je kao spomenik žrtvama masakra na trgu Tjenanmen 1989. godine, u kojem je kineska vojska smrtonosnom silom razbila studentske proteste u Pekingu.
Na vrhu podijuma u kampusu Univerziteta u Hongkongu (HKU), 8 metara visoka bronzana statua iskrivljenih ljudskih torza i bolnih izraza lica i bila je jedan od poslednjih ikoničnih spomenika žrtvama krvavog obračuna. Ali u četvrtak oko ponoći, oko statue su podignute žute građevinske barijere i čuli su se zvuci pucanja i rušenja dok je skulptura uklanjana pod okriljem mraka.
Savet HKU-a je u saopštenju naveo da je uklanjanje "zasnovano na pravnim savetima spolja i proceni rizika za najbolji interes univerziteta".
Iz HKU navode i da je univerzitet bio "zabrinut za bezbednost studenata i osoblja zbog krhkosti statue", koja je sada umotana u plastiku i bezbedno smeštena na sigurno.
Skulptura, koja je stajala u zgradi univerziteta Haking Vong, bila je deo serije radova danskog umetnika Jensa Galšiota nastalih 1997. godine. Te iste godine Hongkong je "vraćen" Kini nakon više od 150 godina britanske vladavine.
Skulptura sadrži natpis: "Stari ne mogu zauvek da ubijaju mlade“, a postavljena je da služi "kao upozorenje i podsetnik ljudima na sramni događaj koji se nikada ne sme ponoviti“, naveo je umetnik.
Tokom tri decenije, Hongkong je bio jedino mesto na tlu pod kontrolom Kine gde se održava godišnje masovno bdenje u znak obeležavanja događaja na Trgu Tjenanmen i oko njega 4. juna 1989. godine.
Galšiot je rekao da mu je uklanjanje statue "stvarno brutalno" i najavio da razatra da od vlasti zatraži nadoknadu.
"Ovo je skulptura o mrtvim ljudima i [da] sećate mrtvih ljudi u Pekingu '89. Dakle, kada to uništite na ovaj način, to je kao da idete na groblje i uništite sve nadgrobne spomenike", rekao je on za BBC.
Zašto je uklanjanje statue važno?
"[Statua] je bila jedan od retkih preostalih istaknutih javnih spomenika demonstracija... i podsetnik na slobodniju prošlost Hong Konga“, rekao je dr Ijan Čong, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura.
Uklanjanje statue deluje kao signal da vlasti Hongkonga i Pekinga više neće tolerisati javno prikazivanje sećanja na događaje oko 4. juna, dodao je on.
Uklanjanje statue je usledilo nakon parlamentarnih izbora u Hongkongu na kojima su propekinški kandidati došli na vlast. Peking je takođe prošle godine uveo strogi zakon o nacionalnoj bezbednosti koji kriminalizuje secesiju, subverziju, terorizam i dosluh sa stranim snagama, za koji aktivisti kažu da se koristi za suzbijanje civilnog društva, aktivista za demokratiju i ograničavanje osnovnih sloboda.
Protesti na Trgu Tjenanmen
Stotine, ako ne i hiljade mirnih, prodemokratskih demonstranata stradalo je na Trgu Tjenanmen u leto 1989. godine kada je kineska vojska otvorila vatru i tenkovima krenula na njih.
Incident se smatra veoma politički osetljivim na kopnu i vlasti zabranjuju čak i prikriveno spominjanje događaja od 4. juna. Posle 1997. godine, bdenja i slične komemoracije su organizovane, ali sve češće uz pritiske sa kopna.
Vlasti u Hongkongu su 2020. zabranile godišnje bdenje komemoracije na Tjenanmenu prvi put u 30 godina, navodeći kao razlog ograničenja zbog kovida, iako aktivisti optužuju lokalne zvaničnike da su pokleknuli pod pritiskom Pekinga da ućutkaju prodemokratsko izražavanje.
U oktobru je devet prodemokratskih aktivista iz Hongkonga osuđeno na između šest i 10 meseci zatvora zbog učešća u bdenju. Ranije ovog meseca, medijski tajkun Džimi Laj takođe je dobio 13 meseci zatvora zbog učešća na istom bdenju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
