Kakav uticaj ovo može imati? S jedne strane, UUV bi mogli da uzdrmaju moderni protivpodmornički rat (ASV) do njegove srži, čineći postojeće platforme ranjivim ili zastarelim. S druge strane, razvoj UUV-a mogao bi ojačati postojeće hijerarhije; za razliku od popularnog shvatanja, uspostavljene organizacije su često najbolje u prilagođavanju remetilačkim vojnim inovacijama. Budućnost američke mornarice u velikoj meri zavisi od toga šta će od toga postati stvarnost.
U izvesnom smislu, bespilotne letelice koje se lansiraju sa podmornica postoje već neko vreme; čak i u Drugom svetskom ratu, mornarice su koristile praćenje šablona ili akustično navođenje da bi pronašle svoje ciljeve. Torpeda navođena žicom uvedena su 1960-ih, omogućavajući podmornici mjeru kontrole nad načinom na koji se oružje približava cilju. Ova torpeda su samoubilačke bespilotne letelice u istom smislu kao i krstareće rakete; oružje koje se može lansirati, a zatim usmeriti na cilj ili putem autonomnih mehanizama ili preko korisničkog interfejsa.
I Sjedinjene Države i konkurentske zemlje željno su tražile potencijal UUV-a. UUV mogu doprineti i lovu i ubijanju delova ASV, iako za sada jedini čvrsti planovi uključuju njihovo korišćenje u prvom. Takvi dronovi nude bolje mogućnosti za praćenje i uništavanje dizel-električnih podmornica, čak i onih koje koriste tehnologiju nezavisne propulzije (AIP). Ova plovila mogu da rade tiše od podmornica sa ljudskom posadom i ostaju potopljena duže vreme. Umesto da love neprijateljske podmornice, oni mogu jednostavno da čekaju dok plen ne dođe do njih.
Kina je navodno eksperimentisala sa dronovima „glajderima“, sposobnim da ostanu na određenim dubinama bez potrebe za pogonom. Sjedinjene Države koriste takve dronove godinama, i iako im u ovom trenutku nedostaje mnogo praktične primenljivosti u ratnim uslovima, oni nude način praćenja i procene podmorskog okruženja. Kina takođe radi na integraciji UUV-a u svoju mrežu podmorskih senzora, stvarajući „Podvodni Veliki zid“ koji može da otkrije i odvrati američke podmornice. Sjedinjene Države su takođe radile na površinskim autonomnim brodovima koji bi mogli da vrše lov, a potencijalno i ubijanje, neprijateljskih podmornica. Prototip broda pridružio se američkoj mornarici u januaru.
Najnovije razmišljanje kombinuje dronove sa torpedima. Američka mornarica se nada da će koristiti male UUV, sposobne da se lansiraju iz torpedne cevi, kako bi stvorila istu vrstu slike podvodnog prostora koju sateliti, radari i UAV mogu da naprave od vazdušnog prostora. Koristeći i pasivne i aktivne sonare, UUV bi mogli da se rasporede iz SSN-a i istraže područje, pokušavajući da otkriju bilo kakvu pretnju njihovom matičnom brodu. Nakon što su utvrdili postojanje pretnji, UUV bi mogli ili da osvetle metu aktivnim sonarom (omogućavajući SSN-u da gađa i uništi ga torpedima), pasivno prenesu podatke matičnom brodu ili potencijalno izvedu „samoubilački“ napad na metu sami sebe. U stvari, UUV imaju potencijal da prošire smrtonosni domet napadačkog čamca, kao i da se pobrinu za pretnje u sopstvenoj oblasti.
Uspeh borbenih UUV-a zavisi, bar donekle, od razvoja komunikacionih tehnologija koje mogu omogućiti ljudskim operaterima da ostanu u kontaktu sa bespilotnim letelicama i da sami dronovi prenose tačnu sliku svog prostora. Priroda vode ovo čini težim na moru nego u vazduhu, ali DARPA (i verovatno njene kineske i ruske kolege) je počela da radi na poboljšanju podmorske povezanosti i transparentnosti. Međutim, čak i napor da se podaci prenesu matičnom brodu mogao bi otkriti lokaciju potonjeg. Što je još problematičnije, dron koji koristi aktivni sonar mogao bi slučajno osvetli matični brod, ostavljajući ga otvorenim za napad.
Ideja o samoubilačkim UUV-ima takođe ima svojih problema. Iako su mornarice dugo bile prijatne sa idejom o navođenju torpeda koja se mogu sama zatvoriti sa metom, napredniji dronovi koji rade na većim udaljenostima od matičnog broda mogu zahtevati složenije parametre za donošenje odluka. Ovo nailazi na iste komplikacije od kojih pate autonomne borbene mašine na kopnu i u vazduhu, sa dodatnim poteškoćama u komunikaciji koje predstavlja podmorsko okruženje.
U Floti duhova Pitera Singera i Avgusta Kola, američka mornarica se okreće bespilotnim letelicama kako bi ubila kineske podmornice nakon što izgubi većinu svoje SSN flote. Očaj nudi snažnu motivaciju za inovacije. Sa napretkom u komunikacijama i veštačkoj inteligenciji, uopšte nije nemoguće zamisliti scenarije u kojima SSN matični brod raspoređuje smrtonosnu silu torpeda ubica, sposobnih da ostanu na stanici danima (ili duže) dok čekaju žrtvu. Ovo zahteva izvesnu toleranciju prema riziku, naravno; čak i pod najboljim uslovima, operateri ponekad gube kontrolu nad svojim bespilotnim letelicama. Ali takođe nudi način na koji velike, moćne podmornice za nuklearne napade američke mornarice mogu povratiti prednost koju možda gube u odnosu na male, tihe AIP čamce koje sve više koriste svetske mornarice.
Kurir.rs/19fortyfive
NE PROPUSTITE
