Ova politika odražava sve veći značaj svemira za više zemalja. Takođe određuje namere NATO-a u svemiru dok Kina, Rusija, Indija i druge zemlje napreduju u svojim naučnim i vojnim ambicijama u orbiti i šire.
Objavljuje se otprilike dva meseca nakon što je Rusija ugrozila Međunarodnu svemirsku stanicu i njenu posadu testiranjem antisatelitskog oružja protiv jednog od svojih ugašenih satelita i usred pojačanih tenzija između Moskve i NATO-a zbog krize oko Ukrajine.
Politika se proširuje na NATO-ovu poverljivu svemirsku politiku iz 2019. i saopštenje koje su šefovi država članica objavili prošle godine, u kojem se kaže da će se napad na jednu članicu u svemiru smatrati napadom na sve.
Nova politika NATO-a ide dalje i definiše njegove ključne uloge u svemiru, uključujući koordinaciju svemirskih kapaciteta saveznika kako bi se pomoglo u naporima NATO-a za odvraćanje i odbranu u drugim operativnim domenima: kopnenom, pomorskom, vazdušnom i sajber prostoru. Uključuje listu principa i principa koje alijansa nastoji da podrži u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući i to da je korišćenje svemira u miroljubive svrhe u zajedničkom interesu svih nacija i da nijedna zemlja ne može da traži prostor kao svoj sopstveni.
NATO je rekao da nema za cilj da postane „autonomni svemirski akter“ sa sopstvenim mogućnostima, već će se radije oslanjati na zemlje članice koje dobrovoljno obezbeđuju „svemirske podatke, proizvode, usluge ili efekte koji bi mogli biti potrebni za operacije, misije i druge aktivnosti“.
NATO tek treba da definiše šta predstavlja napad, kaže Kejtlin Džonson, stručnjak za svemirsku politiku u Centru za strateške i međunarodne studije.
Nejasno je kako bi reagovao na oblike satelitskog ratovanja koji privremeno onemogućavaju ili zaslepljuju mete bez trajnog oštećenja. „Oni ponavljaju da postoji veza sa članom 5 i članom 6, ali čitajući to i tumačeći, mi kao javnost ne znamo koliko je to ozbiljno, niti gde su te crvene linije“, rekla je ona. „Mislim da je alijansa namerno nejasna u vezi sa ovim kako bi ostavila otvorene opcije.
Džonson je dodao da je značajna posvećenost NATO-a da se oslanja na svemirske kapacitete saveznika, s obzirom da je to bio jedan od prvih entiteta koji je postavio strateške satelite počevši od 1970-ih.
Vojske širom sveta već su postale oslonjene na svemirske tehnologije, a povećana konkurencija u svemiru može pritisnuti više zemalja da traže ili poboljšaju svoje antisatelitsko oružje kako bi dominirale nad svojim neprijateljima ili odvratile napade na svoje satelite ili privatnu industriju.
Kurir.rs/Axios
NE PROPUSTITE
