"Bio sam tako srećan. Mislio sam da će moja porodica imati sjajan život, da će moja deca biti obrazovana", rekao je on za ABC.
Očekivali su da odu u Kanadu, jer je Hakmal prevodio za kanadske snage u Kandaharu i ispunjavao kriterijume za preseljenje.
Šest meseci kasnije, još uvek su u Ukrajini. Ako su izveštaji zapadnih obaveštajnih službi tačni, oni se svakog dana suočavaju sa potencijalnom ruskom invazijom.
„Bežim od jednog rata, a sada sam uključen u drugi“, rekao je Hakmal.
Uz to, pet članova porodice Hakmala je ubijeno nakon što je Rusija izvršila invaziju na njegovu domovinu 1979.
Ovaj 33-godišnjak brine kako bi se prema njemu moglo postupati, budući da je ranije radio za NATO — savez za koji Rusija veruje da ugrožava njenu bezbednost.
Ima majku dijabetičarku, trudnu ženu i četvoro male dece.
A, bez ikakvog lokalnog znanja ili jezičkih veština, porodica će imati teži zadatak da pobegne od većine, ako dođe do napada.
Izlazak iz Avganistana bio je iskušenje za porodicu.
Morali su da spavaju ispred kabulskog aerodroma četiri noći, zajedno sa hiljadama drugih.
U neupadljivom domu, malo verovatni ukućani dele isti strah — „Možda će nas Talibani pronaći“.
Zatim su se suočili sa zastrašujućim bombaškim napadom samoubicama, koji su izvršili militanti Islamske države.
Hakmalovi su dobili mesta u ukrajinskom vojnom avionu koji je poslala vlada u Kijevu da evakuiše svoje građane.
„Trebalo je da napustimo Ukrajinu u roku od 10 dana“, rekao je Hakmal.
„Umesto toga, ovde smo već šest meseci.
Hakmal je rekao da, uprkos uveravanjima da će mu biti odobrena humanitarna viza, Kanada još uvek obrađuje njegov zahtev.
„[Mi] nemamo nikakvu vrstu podrške od kanadske vlade, nikakvu finansijsku podršku, nikakvu zdravstvenu podršku. Nemamo zimsku odeću“, rekao je on.
Umesto toga, porodica se oslanja na velikodušnost Hakmalovih kontakata u Kanadi, koji plaćaju kiriju za stan u centru Kijeva.
Porodica — koju čini sedmoro odraslih i petoro dece — ne može da napusti svoj privremeni dom jer nemaju dozvolu da žive u zajednici.
Ako Kijev bude napadnut, kao što su SAD predvidele, oni gotovo da neće imati pojma gde se nalaze, niti šta treba da rade.
Rusija je više puta poricala da ima bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu, nazivajući te tvrdnje „histeričnim“ i delom zapadne kampanje dezinformacija.
Iako relativno mali broj stanovnika Kijeva veruje da bi Rusija izvršila invaziju na njihov grad, mnogi su već razmišljali o potencijalnim mestima za traženje utočišta.
Neki imaju kuće van grada, drugi će koristiti određeno sklonište za bombe ili jednu od gradskih ultra dubokih metro stanica.
Ali Hakmal nema takav plan.
„Zamislite… vi ste u stranoj zemlji. Ne možete da razgovarate sa nekim. Nemate sklonište. Nemate hranu… nemate zdravstvenu službu, kako bi to bilo teško“, rekao.
Život u glavnom gradu Ukrajine Kijevu liči na život u bilo kom većem evropskom gradu. Ali iza kulisa, za mnoge potencijal ruskog napada nikada nije daleko od njihove pameti.
Uprkos tome što su im životi stavljeni na čekanje, deca se veselo igraju na podu dok njihov otac kuva čaj i razgovara sa braćom u kuhinji.
Mališani su uglavnom nesvesni strahova gospodina Hakmala. Trudi se da ostane pozitivan prema njima.
Ali, kaže, majka se ne snalazi dobro.
„Ona [ima] loša sećanja iz invazije Rusa na Avganistan svaki dan i noć“, rekao je on.
„Čak i u ponoć, samo kucati na vrata i plačući: 'Javed, šta da radimo?'
On ne zna odgovor.
„Ne znam kako da razgovaram sa nekim, gde da pobegnem, kome da viknem u pomoć? [Nikoga] nema.“
Kurir.rs/ABC.net.su
NE PROPUSTITE
