Rusko-ukrajinska kriza nije samo pitanje teritorijalnog suvereniteta i prisvajanja teritorija. Iza svega stoji i borba oko energenata, odnosno Sjedinjene Američke Države su samo iskoristile rusko-ukrajinsko pitanje ne bi li pokušale da ostvare dugogodišnji plan - smanjivanje gasne zavisnosti evropskih zemalja od Rusije, ocenjuju stručnjaci.
Naime, SAD su, pored prvog paketa sankcija, naručile niz dodatnih sankcija Rusiji zbog Ukrajine, a jedna od njih može biti i odbijanje kupovine ruskog gasa. Istovremeno, Rusija može da isključi dotok gasa, što bi umnogome pogodilo Evropu, koja je sve zavisnija od ruskih energenata.
Statistika
Zvanična statistika pokazuje da su zemlje Evropske unije i Ujedinjeno Kraljevstvo uvezle 2020. čak 65 odsto više gasa u odnosu na deset godina ranije. Samo zemlje EU čak 74 odsto gasa koji uvoze dobijaju putem gasovoda, a iz Rusije uvoze oko 35 odsto goriva, mahom gasovodima koji uglavnom prolaze kroz Ukrajinu.
Nije zato iznenadila poruka iz Rusije.
- Dobro došli u novi svet gde će Evropljani plaćati 2.000 evra za gas - poručio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev nakon objavljivanja vesti da će Nemačka staviti na čekanje sertifikaciju ruskog gasovoda "Severni tok 2".
Stručnjak za energetiku i analitičar Stevica Deđanski ocenjuje da ovo jeste energetski sukob između Moskve i Vašingtona, te da će Evropa biti u velikom problemu ako ne bude isporuke "Severnim tokom 2", kao i zbog toga šta će se desiti ukoliko Rusija odgovori zavrtanjem gasa.
- Amerika na ovaj način želi da onemogući zapadnu Evropu da se snabdeva jeftinim energentima iz Rusije kako bi je stavila pod svoju kontrolu. Ovo je tako nedvosmisleno geopolitički odnos i demonstracija sile SAD prema EU, jer ako bude rata, on će pogoditi samo Evropu. Rusija je dugo pod sankcijama i nema problem - jasan je Deđanski.
Amerika poslala preteću poruku
Verujemo da će Srbija biti na strani EU
Sjedinjene Države veruju da će Srbija stajati rame uz rame sa Evropskom unijom u poštovanju međunarodnog prava da bi se štitili mir, prosperitet i stabilnost širom regiona, saopštio je portparol Stejt departmenta.
Naime, u odgovoru na pitanja Glasa Amerike o tome kakvu reakciju SAD očekuju od Srbije kada je reč o ruskom priznanju dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini, te da li bi Beograd trebalo da uskladi stavove sa Zapadom, između ostalog i u pogledu sankcija, portparol je naveo da „Vašington pozdravlja nedavnu izjavu predsednika Vučića da Srbija razume značaj poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine“.
Ima li alternative
Kako dodaje za Kurir, rusko-ukrajinsko pitanje je sa stanovišta SAD zapravo udar na industriju zapadne Evrope, za šta je iskorišćen Kijev.
- Vrlo dobro bi bilo i podržao bih da imamo i druge izvore gasa u Evropi pored ruskog, pa i američki, ali njega nema - zaključio je on.
I profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić podseća da Amerikanci to rade odavno, ali ukazuje da će to ići malo teže jer, za razliku od Evrope, Rusija ima alternativu.
- I Rusiji je bolje da isporučuje gas Evropi, ali oni imaju i kome drugom. Već je ugovoreno 10.000 milijardi kubnih gasa preusmeravanja na Kinu - ukazuje Savić za Kurir.
Naglašava da je neverovatno da SAD predlažu Evropi da zaustavi uvoz ruskog gasa iako ona zavisi od njega.
- To mi izgleda kao da sami sebi podmeću nogu, jer da imaju alternativu, ne bi ni kupovali ruski gas. Posebno je interesantna Nemačka, koja ga najviše uvozi, ali očigledno je da su izgubili jakog lidera - Angelu Merkel, dok se ovi novi nisu snašli u situaciji koja ih je zatekla. Sve u svemu, neće ta priča tako lako ići - zaključio je Savić.
Rano za procene
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić za Kurir kaže da su sankcije EU, SAD i Velike Britanije prema Rusiji najavljene na početku poslednje ukrajinske krize, te da je trebalo da služe kao upozorenje i odvraćanje od daljih akcija Rusije u Ukrajini.
- Pošto to nije uspelo i nakon što je Rusija priznala dve ukrajinske oblasti kao nezavisne države, sankcije su stupile na snagu. Evropske sankcije su sveobuhvatnije od američkih i mnogo oštrije od britanskih, jer uključuju značajne ličnosti ruskog političkog i vojnobezbednosnog establišmenta, dok se SAD i Velika Britanija fokusiraju na nekoliko ruskih oligarha i banaka, među kojima nisu ni najbogatiji oligarsi ni komercijalne banke. Rano je za procene da li će ovako dizajnirane sankcije imati efekta ili ne, pošto su SAD od 2011. preko 100 puta sankcionisale Rusiju po raznim pitanjima, a EU je nakon ruske aneksije Krima takođe uvela sankcije 2014. Ipak, čini se da je ostavljen prostor za pregovore s Rusijom jer je to jedini način za očuvanje globalnog mira - smatra ona.
Podsetimo, kriza između Rusije i Zapada traje godinama unazad, a eskalirala je nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin priznao nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska. To je rezultiralo burnim reakcijama zapadnih saveznika i uvođenjem novog seta sankcija Rusiji, uključujući i zaustavljanje projekta „Severni tok 2“, koji je pokrenula ruska državna gasna kompanija „Gasprom“.
Činjenice
- Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač prirodnog gasa
- Jedan od deset barela nafte na globalnom nivou bude potrošen u Rusiji
- Rusija je s udelom od 55 odsto najveći isporučilac gasa u Nemačkoj, zatim Norveška (30 odsto) i Holandija (13 odsto)
Papreno
Odmah poskupeo gas
Cena gasa u Evropi porasla je juče za više od 10 odsto nakon ruskog priznanja nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike. Cena martovskih fjučersa gasa na holandskom TTF čvorištu je dostigla oko 935 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno 80 evra po megavat-satu.
Cena evropske nafte tipa „brent“ dostigla je sedmogodišnji maksimum od 99,38 dolara po barelu, a prethodno je na terminskom trgovanju, rano pre podne, cena „brenta“ iznosila 96,85 dolara za barel.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Shutterstock
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO
