Prema analizi portala Market Voč, prvenstveno se radi o zaštiti energetskih interesa Moskve.
Da bismo razumeli motivaciju Kremlja u pogledu manjeg i relativno osiromašenog suseda, ključna činjenica koju treba znati je da Rusija snabdeva 40% evropskih zalihama goriva za grejanje - prirodnim gasom.
Svako kršenje mogućnosti Rusije da pristupi evropskom tržištu predstavlja pretnju njenoj ekonomskoj bezbednosti.
Da bi to stigla tamo, Rusija se uglavnom oslanja na dve zastarele mreže gasovoda, od kojih jedna prolazi kroz Belorusiju, a druga kroz Ukrajinu. Za ovo Rusija plaća Ukrajini oko 2 milijarde dolara godišnje tranzitne takse.
Rusija je naftna država i oslanja se na prodaju nafte i prirodnog gasa za oko 60% svojih izvoznih prihoda i 40% ukupnih budžetskih rashoda. Svako kršenje mogućnosti Rusije da pristupi evropskom tržištu predstavlja pretnju njenoj ekonomskoj bezbednosti.
Prema mišljenju Kremlja, prelazak odanosti Kijeva, ili Kijeva prema ukrajinskim preferencijama, Zapadu — bilo da se radi o sporazumu o ekonomskom pridruživanju sa Evropskom unijom kakav je Ukrajina bila na ivici potpisivanja 2014, ili čak o nagoveštaju ulaska u NATO — blizu je ratnom činu.
Tokom moje tri godine kada sam izveštavao iz Rusije, gledao sam kako se zemlja polako povlači u sebe nakon što se Putin vratio na funkciju za, tada, njegov treći predsednički mandat.
Nestali su prethodni napori da se unapredi ruska ekonomija i globalni sistem i podstaknu strane investicije. Kako su se visoki neboderi dizali u Moskvi i to zahvaljujući novcu od nafte, Putinova vlada je postajala sve nazadnija i izolovanija.
U međuvremenu, u Ukrajini, ljudima je bilo muka od siromaštva i veoma korumpiranog političkog sistema, zaključan u svojevrsnom limbu iz vremena SSSR.
Dok su Ukrajinci pratili povećanje životnog standarda u mestima poput Poljske i Letonije, koje su se pridružile NATO-u i Evropskoj uniji, mnogi su se pitali zašto isto ne mogu imati i oni.
Tu se javljaju Putinovi nacionalistički impulsi. On smatra da je pad Sovjetskog Saveza „najveća geopolitička tragedija“ prošlog veka i juriš zemalja bivšeg istočnog bloka u zagrljaj Evropske unije, pa čak i NATO-a, kao veliko poniženje.
On je povukao crtu u pesku sa zemljama koje se graniče sa Rusijom, izveo je invaziju na Gruziju 2008. godine kada je nagovestila ulazak u NATO, i krenuo da destabilizuje Ukrajinu kada je krenula da uspostavi bliže ekonomske veze sa Evropom.
Na domaćem planu, Putin je opravdao upade u Ukrajinu na čisto nacionalističkim osnovama - čak je otišao tako daleko ovog vikenda da je istoriju Ukrajine kao nezavisne zemlje odbacio kao laž.
Dok Ukrajinci i Rusi dele veru i etničku pripadnost, oni govore različite, iako slične, jezike, čak iako u nekim ukrajinskim regionima, kao i u drugim bivšim sovjetskim republikama, postoje džepovi kojima je maternji jezik ruski.
I dok su Rusi u decenijama pod Putinovom vlašću videli da im se kvalitet života poboljšava zahvaljujući petro-rubljama, Ukrajinci su zaglibili u siromaštvu i zaglibili u pogrešnoj vladavini.
Kurir.rs/ Market Voč (Lukas I. Alpert)
NE PROPUSTITE
