Putin je bio vrlo jasan u vezi sa svojim osnovnim ciljevima invazije: želi da razoruža Ukrajinu, prekine njene veze sa NATO-om i okonča težnje ukrajinskog naroda da se pridruži Zapadu.
"Denacifikacija"
„Nastojaćemo da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu, kao i da privedemo pravdi one koji su počinili brojne krvave zločine nad civilima, uključujući građane Ruske Federacije“, rekao je Putin, čiji je predsednik Jevrejin Vladimir Zelenski.
On je ponovio neosnovanu tvrdnju o genocidu u oblastima ukrajinskog regiona pod kontrolom Donbasa koje podržava Rusija. To su, ukratko, Putinovi ciljevi. Ali pogađanje kako tačno planira da izvrši taj plan je druga stvar.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da odgovori na ponovljena pitanja o ciljevima njegove invazije na Ukrajinu i kada bi neprijateljstva mogla da prestanu. Ali istorija može poslužiti kao vodič za razumevanje Putinovog potencijalnog scenarija za Ukrajinu.
Aneksija Krima 2.0
Ruska vlada je već priznala proruske pobunjeničke teritorije Donjecka i Luganska kao nezavisne republike. Ruska vojska je ove nedelje zauzela mnogo veće delove teritorije, pritiskajući ofanzivu oko Harkova, najvećeg grada na istoku Ukrajine, i na jugu, oko grada Hersona.
Ako ruske snage uspeju da zauzmu ukrajinski lučki grad Odesu, moguće je zamisliti kopneni most koji se proteže sve do južne Ukrajine, potencijalno povezujući Pridnjestrovlje – separatističku enklavu u Moldaviji u kojoj su stacionirane ruske trupe – sa Odesom, Krimom i južna i južna Ukrajina.istočna Ukrajina.
Podeljena Ukrajina
Putin je pomenuo kako je zapad današnje Ukrajine Staljin inkorporirao u Sovjetski Savez. Delovi ovog kraja nekada su pripadali međuratnoj Poljskoj, Čehoslovačkoj i Rumuniji, a pre toga Austrougarskoj.
Podela na ovoj liniji bi mogla da učini da Ukrajina „izgleda kao Nemačka u eri Hladnog rata, sa zapadnom Ukrajinom koja je više zavisna od Evrope, a istočnim delom“ uvučenom u ruske sfere uticaja, koje uključuju Belorusiju, rekao je ruski istoričar i pisac Aleksandar Etkind za CNN.
Ovakva vrsta prekrajanja granica može biti ekspanzionistička fantazija, ali bi mogla jasno pokazati šta Moskva doživljava kao nacionalističkiji deo Ukrajine. „Putin bi želeo da svaki politički aktivan i nezavisni (Ukrajinac) napusti svoj deo Ukrajine“, rekao je Etkind.
Proruska država
Zapadni obaveštajni zvaničnici upozoravaju da Rusija planira da zbaci demokratski izabranu vladu Ukrajine, zamenivši je marionetskim režimom. Putin je sugerisao da smatra da je sadašnja demokratski izabrana vlast u Ukrajini nelegitimna, i požalio se na svrgavanje proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine.
Jedan od najvećih Putinovih saveznika u Ukrajini je Viktor Medvedčuk, istaknuti političar i oligarh. On se suočava sa optužbama za izdaju u Ukrajini i trenutno je u kućnom pritvoru.
Neugodno zanimanje
Rusija kaže da ne želi da bude okupator, ali je lako zamisliti scenario gde Rusija pokušava da nametne svoj oblik vlasti Ukrajini. Ukrajinci bi to teško podneli – žive u zemlji slobodnije štampe, slobodnije lokalne politike i tradicije protesta. Mnogi Ukrajinci sa velikim podozrenjem gledaju na ruski politički sistem.
Nasilna okupacija
Putin nije imao problema da podrži nasilne lokalne moćne ljude koji slabo poštuju ljudska prava. Rusko vazduhoplovstvo podržalo je predsednika Bašara el Asada u građanskom ratu u Siriji, pružajući ogromnu pomoć da se slome oružane opozicione grupe u zemlji i sravne sa zemljom čitavi gradovi u tom procesu.
Putinov sopstveni politički uspon počeo je pacifikacijom Čečenije, otcepljene republike na Severnom Kavkazu.
Tamošnja ruska kampanja kulminirala je imenovanjem Ramzana Kadirova, lokalnog vojskovođe i bivšeg pobunjenika. Aktivisti kažu da su LGBTK osobe i politički protivnici proganjani. Neki su navodno oteti, mučeni ili nestali.
Republika straha
Rusija ima zastrašujući domaći bezbednosni aparat koji zatvara i progoni disidente i drži potencijalno problematične protivnike van politike. Ukrajinci koji žive na Krimu – koji je Rusija okupirala 2014. i anektirala nakon referenduma koji se smatra lažnim – iskusili su iz prve ruke kako je živeti u zemlji u kojoj je FSB, ruska služba državne bezbednosti, svemoćna.
Ukrajina se sada suočava sa snažnom rukom Rusije jer se usudila da se suprotstavi Putinovoj revanšističkoj viziji. Sposobnost zemlje da izabere sopstvenu budućnost sada počiva na njenim borcima, koji se sami bore protiv ruskih snaga.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
