Od 24. februara, kada je ruska vojska počela invaziju na Ukrajinu, rusko Ministarstvo odbrane je samo jednom prijavilo svoje gubitke: do 2. marta poginulo je 498 vojnika, a 1.597 je ranjeno.
Ukrajina, pak, tvrdi da je 13.500 mrtvih na ruskoj strani. Verovatno nijedna strana ne daje tačne podatke, piše Dojče vele.
Kako prenose beloruski mediji i kanali na mreži Telegram, mnogi ranjeni ruski vojnici prebačeni su u Belorusiju, gde im se pruža medicinska pomoć, a potom se transportuju u Rusiju.
To je potvrdio čak i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Posle pet dana rata, rekao je da se samo u Gomelju, Mosiru i još jednom beloruskom gradu leči 160 do 170 ruskih vojnika.
Česte amputacije udova
Četiri izvora su potvrdila za DW da se ruski vojnici nalaze u bolnicama u ovim gradovima na jugu Belorusije. Pored toga, u Narovlji nedaleko od ukrajinske granice postavljena je i poljska bolnica.
Prema rečima jednog od sagovornika DW, u Mosir dolazi mnogo ranjenih. "Često bez ruku, nogu, ušiju ili očiju", rekao je sagovornik.
Neki vojnici su dovedeni prekasno i već sa gangrenom. "Kada bi vojnici bili dovedeni na vreme, udovi bi i dalje mogli da se spasu“, kaže jedan izvor.
Prema njihovim rečima, neki od ranjenih po pet dana nisu ništa jeli, bili su dezorijentisani, nisu imali pojma gde se nalaze i tražili su samo da pozovu roditelje.
"To su pacijenti koji su rođeni 2003. godine, iz siromašnih regiona Rusije. Oni su zapravo još uvek deca“, rekli su u razgovoru za DW.
Još jedan izvor, koji nije direktno vezan za zdravstvenu službu, ali je dobro obavešten o situaciji, potvrđuje da se u bolnici u Gomeljskoj oblasti "operiše non-stop“, i po pedeset ljudi za noć. Među njima su i civilni pacijenti sa zakazanim operacijama.
Hirurzi najčešće moraju da amputiraju udove ruskim vojnicima. "Bolnica je prepuna“, kaže izvor, moleći da se lokacija klinike ne objavljuje.
Nekoliko izvora DW javlja da se u Belorusiju dovoze ne samo ranjeni već i poginuli vojnici. Ali niko od sagovornika ne može dati precizne podatke o broju poginulih.
Bolnički lekari moraju da ćute
Mnogi lekari koje je DW kontaktirao odbili su da razgovaraju o medicinskoj nezi koja je pružena ruskoj vojsci. Prema rečima dvojice sagovornika, lekari su morali da potpišu ugovor o tajnosti.
Beloruska fondacija medicinske solidarnosti tvrdi da su agenti beloruske službe KGB i ruske FSB prisutni u bolnicama. "Sve zgrade su nadgledane. Mnogi lekari koji bi teoretski mogli da nešto kažu su uklonjeni iz bolnica. Umesto njih zaposleni su Rusi“, tvrdi ta nevladina organizacija.
Prema podacima fondacije, ima veoma mnogo mrtvih vojnika. Klinike u Belorusiji su pretrpane. "Svi ranjeni, kad god je to moguće, vozom se odvoze u Rusiju“, rekao je portparol fondacije.
Belorusko Ministarstvo zdravlja nijednom nije komentarisalo medicinsko zbrinjavanje ruske vojske.
Sa stanovišta međunarodnog humanitarnog prava, pomoć ruskim vojnicima ranjenim u borbama nije saučesništvo, objašnjava politikolog Sergej Bohdan, naučni saradnik Instituta Fridrih Majneke na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
"Morate pomoći svim ranjenicima, ma kojoj vojsci pripadali. I u zoni borbenih dejstava i u njenoj blizini“, pojašnjava on.
Ali postoje i nijanse: Rusija ono što se događa zvanično ne smatra ratom, kaže Bohdan. To znači da se u ovom slučaju ne može posezati za normama međunarodnih konvencija. Dakle, trenutno nije jasan status ranjenih ruskih vojnika koji se nalaze u Belorusiji.
Neki vid podrške Rusiji?
Bohdan kaže da Lukašenko ne želi da učestvuje u invaziji na Ukrajinu i da se brani "svim silama“.
"Za Belorusiju je važno da pokaže da ne čini ništa ozbiljno protiv same Ukrajine, već je samo prinuđena da sarađuje sa Rusijom. Može se reći da je to što beloruske bolnice primaju ranjenike blagi oblik angažovanja na strani Rusije. Međutim, sa humanitarne tačke gledišta, to ne predstavlja saučesništvo“, kaže on.
Ali činjenica da se ruska vojna oprema premešta preko beloruske teritorije ka Ukrajini predstavlja oblik saučesništva. To tek treba da se dokaže, smatra ovaj stručnjak. Konkretno, da li je beloruska vlada uopšte imala izbor da odluči da li će pustiti opremu ili ne.
"Ovde postoje ozbiljne sumnje“, kaže Bohdan. On smatra da je Lukašenko jednostavno bio suočen sa činjenicom da u napadu na Ukrajinu učestvuje ruska vojska koja je došla na vojne vežbe.
To bi potvrdilo činjenicu da, za razliku od Ukrajine i Rusije, koje su se spremale za rat i preduzimale odgovarajuće akcije duž očekivane linije fronta, Belorusija nije uradila ništa slično. Zbog toga se, prema rečima ovog stručnjaka, sada i ranjeni vojnici leče u civilnim beloruskim bolnicama.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
