EU i saveznici su već uveli niz mera protiv Rusije, uključujući zamrzavanje sredstava njene centralne banke.
Ali ciljanje na rusku naftu, kao što su to učinile Sjedinjene Države i Britanija, predstavlja izbor koji izaziva podele za 27-članu EU, koja se oslanja na Rusiju za 40% svog gasa. Neki su u ponedeljak tvrdili da EU više ne može da izbegne takav korak.
„Gledajući sadašnje razmere razaranja u Ukrajini, veoma je teško tvrditi da ne bi trebalo da se bavimo energetskim sektorom, posebno naftom i ugljem“, rekao je irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni pre sastanka sa kolegama. , ponavljajući komentare iz baltičkih zemalja.
Ali Nemačka i Holandija su rekle da je EU zavisna od ruske nafte i gasa i da ne može da se isključi sutra.
„Pitanje naftnog embarga nije pitanje da li želimo ili ne želimo (to) već pitanje koliko zavisimo od nafte“, rekla je novinarima nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Nemačka uvozi mnogo (ruske nafte), ali ima i drugih zemalja članica koje ne mogu da zaustave uvoz nafte iz dana u dan. Da možemo, uradili bismo to automatski“, rekla je ona i dodala da blok umesto toga treba da radi na smanjenju svog oslanjanja na Moskvu za njene energetske potrebe.
Diplomate su upozorile da je energetika jedan od najsloženijih sektora za sankcionisanje jer svaka zemlja EU ima svoje crvene linije. „Sankcije su eksponencijalne“, rekao je jedan diplomata. „Što dalje idete, teže ih je usvojiti.“ Diplomate su rekle da bi napad ruskim hemijskim oružjem u Ukrajini ili teško bombardovanje glavnog grada Kijeva mogli biti okidač za energetski embargo.
Rekli su da, dok neke zemlje žele embargo na naftu, Nemačka i Italija, koje zavise od ruskog gasa, odustaju zbog već visokih cena energije. Sankcije na ugalj su za neke crvena linija, uključujući Nemačku, Poljsku i Dansku, dok je za druge, poput Holandije, nafta nedodirljiva.
Sama Moskva je upozorila da bi je takve sankcije mogle podstaći da zatvori gasovod ka Evropi – što je još jedan potencijalni faktor odvraćanja.
Na sastanku ministara spoljnih poslova, prvom u napornoj sedmici razgovora u Briselu, nije se očekivala odluka o potencijalnim energetskim sankcijama.
Kremlj do sada nije bio pokrenut da promeni kurs u Ukrajini sankcijama EU, uključujući 685 Rusa i Belorusa i ruske finansije i trgovinu.
Peta runda sankcija će uključiti još imena na crne liste EU.
Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, nazvavši to "specijalnom operacijom" za demilitarizaciju Ukrajine i čišćenje od opasnih nacionalista. Ukrajina i Zapad kažu da su to neosnovani izgovori za agresiju.
Odvojeno, ministri odbrane bi u ponedeljak trebalo da razgovaraju o novoj vojnoj strategiji „strateškog kompasa“ za prilagođavanje EU promenljivoj geopolitičkoj realnosti. Dokument je izmenjen kako bi se ojačali delovi koji se odnose na Rusiju, rekao je zvaničnik EU.
Kurir.rs/Reuters
NE PROPUSTITE
