Oni su saopštili da se povlače iz pregovora o mirovnom sporazumu sa Japancima i da zamrzavaju zajedničke ekonomske projekte u vezi sa spornim Kurilskim ostrvima.
Japanski premijer Fumio Kišida izjavio je danas da se oštro protivi odluci Rusije, nazivajući je nepravednom i potpuno neprihvatljivom.
Iako je Drugi svetski rat završen kapitulacijom Japana pre 77 godina, politička klima u istočnoazijskim zemljama ostala je trajno hladna. Japan i Rusija stoga još nisu formalno okončali neprijateljstva iz Drugog svetskog rata zbog sukoba oko ostrva poznatih u Rusiji kao Kurilska ostrva i u Japanu kao Severna teritorija. Posle američkog bacanja atomskih bombi, kada je Japan bio na kolenima, SSSR je 18. avgusta 1945. izvršio invaziju na Kurilska ostrva i do 1. septembra ih oteo Japanu.
Dve zemlje nisu potpisale mirovni sporazum posle Drugog svetskog rata, već samo sporazum o okončanju rata i normalizaciji odnosa.
Bivši japanski premijer Šinzo Abe razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom više od dvadeset puta u proteklih sedam godina tokom 2000-ih da okonča teritorijalni spor. Uostalom, Abe je želeo da dođe do rešenja i tako otvori put za potpisivanje mirovnog ugovora, koji bi definitivno podvukao liniju pod Drugim svetskim ratom. Njegov naslednik Jošihide Suga takođe je želeo da nastavi pregovore, ali je Rusija pre dve godine tamo rasporedila raketnu odbranu, pooštravajući kontrolu nad Pacifikom.
Bio je to hladan tuš za Japance.
Početkom decembra 2020. Rusija je postavila najsavremeniji protivraketni odbrambeni sistem na Dalekom istoku. „Baterija na ostrvu Iturup je sada spremna za akciju – javila je tada televizija „Zvijezda” Ministarstva odbrane Rusije. Ruska poruka je tada iznenadila japansku vladu jer su, kao i sada u Ukrajini, samo mesec dana ranije Rusi govorili drugačije. Pored izgradnje vojne baze na Kurilskim ostrvima, Moskva planira da ojača svoju pacifičku flotu sa oko 50 novih ratnih brodova do 2027. godine.
Rusija posmatra Kurilska ostrva prvenstveno kao deo odbrambene strategije na strani Pacifika, za razliku od Sjedinjenih Država. Oni žele da drže na distanci američke pomorske snage, koje su se često približavale ruskoj obali.
Geografski, ovo su izuzetno lepa, ali surova vulkanska ostrva sa gejzirima, jezerima ključale vode i crnim peskom. Kurili se protežu između Kamčatke i ostrva Hokaido, što je oko 1150 km. Mnoga sela, pa čak i manji gradovi, nalaze se bukvalno na obroncima aktivnih vulkana. Zemljotresi i cunamiji su česti, a vulkanske erupcije su u više navrata primorale ostrvljane da napuste svoje domove.
Zato su ostrva puna napuštenih kuća i na njima nema zgrada viših od 2 sprata. Stanovništvo prvenstveno živi od ribarstva i ova industrija je nosilac celokupne privrede Kurila. Mnogi ljudi sa kontinentalnog dela Rusije dolaze ovde da zarade i iskoriste pogodnosti koje se daju zbog teških uslova života, a zatim se presele u mesta sa prijatnijom klimom. Japan, s druge strane, dozvoljava stanovnicima Kurila da uđu na svoju teritoriju bez vize, dok je ostalim građanima Rusije potrebna viza za posetu Japanu.
Inače, sukobi Moskve i Tokija oko Kurilskih ostrva datiraju još od 1855. godine, kada su Rusija i Japan podelili ostrva. Južni Kurili su pripadali Japanu, a severni Rusiji. Dvadeset godina kasnije, Rusija je ustupila Japanu sve Kurile u zamenu za odricanje Japana od Sahalina.
Posle kapitulacije Japana 1945. godine zauzeli su Kurilska ostrva i južni Sahalin, a odatle je proterano oko 17.000 naseljenih Japanaca. Mirovnim sporazumom sa SAD i drugim zemljama 1951. godine, koji SSSR nije potpisao, Japan je morao da odustane od zahteva za povratkom Kurilskih ostrva. U sovjetsko-japanskim odnosima, pitanje je ostalo otvoreno, a Japan je zahtevao južna Kurilska ostrva – Habomai i Kunašir, Šikotan i Iturup.
Moskovska deklaracija iz 1956. Sovjeti su pristali da ustupe Šikotan i Habomai Japanu nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Ali nakon što se Japan dogovorio o zajedničkoj odbrani sa Sjedinjenim Državama 1960. godine, SSSR je potpisivanje mirovnog sporazuma uslovio povlačenjem američke vojske sa japanske teritorije. Neki Rusi i dalje žale zbog prodaje Aljaske i potpuno je neprihvatljivo da Kurile predaju Japanu ili Sjedinjenim Državama za vojne baze, ovoga puta besplatno.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
