Navodno, uoči direktnih razgovora delegacija dve zemlje danas u Turskoj, u nacrtu sporazuma o prekidu vatre izbačeno je pominjanje tri ključna zahteva Moskve sa početka rata.
Prema rečima četiri osobe koje su "upoznate sa diskusijama“, čini se da je Rusija sada spremna da ostavi rukovodstvo Kijeva na mestu, odbaci zahtev da se Ukrajina "demilitarizuje“ i odustane od pravne zaštite ruskog jezika, piše Fajnenšel tajms.
David Arakhamia, šef stranke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i član pregovaračkog tima Kijeva, rekao je za FT da su strane blizu dogovora o bezbednosnim garancijama i nastojanju Ukrajine za pridruživanjem EU, ali je pozvao na oprez.
"Sva su pitanja bila na stolu od početka pregovora, ali ima puno nerešenih tačaka", rekao je Arakhamia.
Moskva bi mogla da dozvoli Ukrajini da se pridruži Evropskoj uniji, sve dok odustane od bilo kakve namere i nade da će se pridružiti NATO – kompromis za koji je predsednik Volodimir Zelenski nagovestio da bi mogao da prihvati.
Međutim, rečeno je da su zvaničnici u Kijevu oprezni jer, kako tvrde, Moskva menja svoju poziciju skoro svakodnevno i sada se plaše da Rusi ovim obećanjima kupuju vreme kako bi se regrupisali na bojnom polju.
"Rusija ne može i neće govoriti o napretku jer bi mogla samo da našteti pregovaračkom procesu", rekao je juče Dmitrij Peskov, Putinov portparol. "Za sada, nažalost, ne možemo govoriti o nekim značajnijim dostignućima i pomacima", dodao je on.
Kao izgovor za svoju invaziju, Vladimir Putin je rekao da mu je cilj da "zaštiti ljude“ koji su "podvrgnuti maltretiranju i genocidu“ od strane "neonacističkog“ vođstva predsednika Zelenskog.
Sada se međutim pominje da bi Putin mogao da "dozvoli" Zelenskom da ostane na vlasti i posle sukoba.
Ukrajina će se, prema nacrtu dogovora, takođe suzdržati od razvoja nuklearnog oružja ili smeštaja stranih vojnih baza na svojoj teritoriji i odustaće od članstva u NATO.
U zamenu, dobiće ono što je Arakhamia nazvao "formulacijom sličnom NATO članu 5", prema kojem članice saveza moraju jedna drugoj da priskoče u pomoć ako je neko napadnut – a bezbednosne garancije bi dalo 11 zemalja - Rusija, SAD, UK, Kanada, Francuska, Nemačka, Kina, Italija, Poljska, Izrael i Turska.
Međutim, kaže se da nacrt, koji bi trebalo da bude predstavljen danas, sadrži jedan veliki problem – da Ukrajina prizna rusku kontrolu nad Krimom, koji je Rusija pripojila 2014. godine.
Moskva je, rekao je Arakhamia, zahtevala da Ukrajina prizna rusku kontrolu nad Krimom kao i nad dve teroitorije kojima upravljaju separatisti koje podržava Rusija u istočnoj regiji Donbasa.
"Nikad nećemo priznati nikakve granice osim onih koje su u našoj Deklaraciji nezavisnosti", rekao je Arakhamia. "Ovo je najkritičnija tačka", dodao je.
Za sada je Ukrajina bila spremna da razgovara o humanitarnim pitanjima kao što je obnavljanje snabdevanja vodom Krima i obećanje da nikada neće pokušati ponovno da zauzme poluostrvo silom, navode izvori.
Zelenski je rekao da je spreman na kompromis sa Rusijom kako bi se uspostavio mir "bez odlaganja“, ali da neće prihvatiti "cepanje“ zemlje.
U video obraćanju svojoj naciji u nedelju uveče, lider je naglasio da su "suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine van sumnje“.
Raste uverenje da je Rusija možda odustala od totalne okupacije Ukrajine i da je sada fokusirana na podelu zemlje na dva dela.
Ali Aleksandar Rodnjanski, savetnik ukrajinskog lidera, kaže da njegova zemlja možda neće biti voljna da se odrekne zemlje na istoku kako bi obezbedila mir.
On je za BBC Radio 4 rekao: "Trenutno je pritisak na Rusiju... Jasno je da oni ne mogu da izdrže ovaj rat godinama i njihov moral je toliko nizak da ne mogu čak ni da održe zalihe i logistiku, tako da ne bih rekao da je to dato".
"Svakako nismo voljni da se odreknemo nijedne teritorije niti da govorimo o našem teritorijalnom integritetu", dodao je on.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
