Koliko dugo će zapadne demokratije održavati sadašnji nivo podrške Ukrajini? Ekonomski uticaj rata, koji se već manifestuje kroz rastuću inflaciju i troškove života, mogao bi imati ozbiljne negativne političke posledice po izabrane lidere u SAD, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ako se spremnost javnosti na teške žrtve u narednim mesecima smanji i sukob sklizne sa naslovnih strana, da li će oni ostati na svom kursu?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vrlo je svestan da je ljubav Zapada prema njegovoj zemlji već veoma uslovljena, piše spojnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal.
Vojna pomoć je ograničena strahom NATO da ne isprovocira ruskog predsednika Vladimira Putina. Emanuel Makron, francuski predsednik, "preterano revnosno" se zalaže za postizanje dogovora uz rizik, tvrde britanski zvaničnici, da previdi najbolje interese Kijeva. Optužen od strane njegove krajnje desničarske rivalke Marin Le Pen da ignoriše domaće probleme, Makronovo vođstvo u anketama se smanjilo pred ovomesečne predsedničke izbore u dva kruga.
Nemački kancelar Olaf Šolc trenutno je fiksiran na bezbednost domaćeg snabdevanja energijom, a ne na buduću bezbednost Evrope. On zna da bi Putinova pretnja da će prekinuti dovod gasa, ako bude sprovedena, izazvala nacionalnu vanrednu situaciju. Šolcova vladajuća koalicija škripi nakon svađe sa Zelenima, koji kažu da su on i njegova bivša šefica Angela Merkel bili "slepi" za rizike energetske zavisnosti od Rusije.
Ovaj argument će se samo intenzivirati, što duže bude trajao rat – i to ne samo u Nemačkoj.
"Evropa bi trebalo da prestane da troši do 800 miliona evra dnevno na kupovinu ruskog gasa“, tvrdi se u novom izveštaju Centra za evropske reforme. "U 2021... Rusija je izvezla više od 49% svoje nafte i 74% svog gasa u Evropu. Dobrovoljno zaustavljanje svih takvih kupovina mogla bi biti najefikasnija sankcija koju bi Evropa mogla da uvede. Političke volja da se preduzme tako radikalan korak još uvek nema. I, nažalost, verovatno će tako i ostati", navode eksperti.
Samit NATO i EU prošlog vikenda nije proizveo toliko potreban dugoročni plan za poraz Rusije ili bolje oružje za ukrajinske branioce. Ali je pokrenuo pitanja o vođstvu američkog predsednika Džoa Bajdena koji je prisustvovao skupovima.
Bajdenovo upravljanje krizom mu je donelo skromno povećanje popularnosti. Novo istraživanje je pokazalo da 61 odsto Amerikanaca veruje da su cene benzina, koje su porasle za 20 odsto za mesec dana, vredne toga da se pobedi Rusija. Većina podržava dodatno raspoređivanje američkih trupa.
NE PROPUSTITE
Ali ovaj duh solidarnosti je konačan, tvrdi Tisdal.
Bajden izgleda umorno i ranjivo, sa niskim ukupnim rejtingom od 41%. Samo 39% odobrava njegovo rukovanje ekonomijom. Ovo je bojno polje koje je najvažnije u SAD jer neo-Trampova republikanska stranka očekuje preuzimanje Kongresa u novembru. Zbog toga se Bela kuća okrenula svojim strateškim rezervama nafte. Da li će Bajden koji se spotiče ostati na svom kursu ili će potražiti brzi izlaz?
U SAD i EU, čini se da je rani anti-Putinov zamah zastao i možda se čak i preokrenuo. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je prošle nedelje Brisel da brzo uvede peti paket sankcija. Ali visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da će EU "održavati" umesto "pojačaavati" pritisak na Moskvu – što je preterano oprezan pristup koji favorizuju Pariz i Berlin, a koji nervira Poljsku i baltičke republike.
Rusija vrlo aktivno iskorišćava ove podele. "Neodgovorne briselske sankcije već negativno utiču na svakodnevni život običnih Evropljana“, rekao je zvaničnik ministarstva spoljnih poslova. Zapadni lideri su rizikovali da pogoršaju situaciju svojih naroda, dodao je zvaničnik, usred svežih ruskih pretnji da će blokirati izvoz hrane i poljoprivrede. U međuvremenu, Kina i Indija pomažu Putinu kupovinom ruske nafte po sniženoj ceni.
Pritisci u vezi sa Ukrajinom na zapadne lidere nesumnjivo eskaliraju u celosti, navodi Tisdal. MMF je prošlog meseca upozorio da će rat naneti "razornu“ štetu globalnoj ekonomiji, i gurnuti u duboku recesiju i Rusiju i Ukrajinu. Jedna prognoza objavljena prošlog meseca predviđala je udarac težak 90 milijardi funti samo u Velikoj Britaniji jer se potrošači i preduzeća bore da se oporave od pandemije.
U Španiji, krajnje desničarska populistička partija Voks iskoristila je porast cena da podstakne antivladine demonstracije. Slično politizovani protesti viđeni su u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U međuvremenu, zabrinutost zbog šireg rata pomogla je i Viktoru Orbanu da dobije novi mandat.
Može biti da će zapadni političari održati svoju reč i poštovati svoje obaveze prema Ukrajini. Ali možda i neće. Zelenski, na primer, sumnja u njih. U razgovoru za Ekonomist, on je izrazio rezerve u pogledu iskrenosti i pouzdanosti nekih lidera, uključujući Borisa Džonsona.
"Britanija želi da Ukrajina pobedi, a Rusija da izgubi… Ona ne balansira“, rekao je Zelenski. Ukrajinski lider je međutim dodao da nije siguran da li se Džonson potajno nadao da će rat potrajati, što bi oslabilo Putina i ojačalo samog Džonsona.
Zelenski je rekao i da je "pragmatični“ Šolc greškom bio "na ogradi“ i pozvao Orbana da izabere stranu. Njegove najoštrije reči bile su rezervisane za Makronovu vladu. "Oni se plaše“, rekao je otvoreno.
Ako rat potraje do jeseni, kako mnogi predviđaju, ekonomske posledice, posebno zbog troškova energije, rezultirajući politički stres, "zamor od sankcija“, povećana apatija javnosti i zastrašujući finansijski troškovi neograničene vojne pomoći, humanitarne pomoći i milioni izbeglica, mogli da se udruže i kritično potkopaju podršku vlada ukrajinskoj borbi.
Zapadni neuspeh ovih razmera bi bio katastrofa za ukrajinski narod, evropsku bezbednost i zajedničku pristojnost, smatra analitičar. Ali postoji mogućnost da do toga dođe. Putin, naravno, posmatra i čeka da se pojave kobne pukotine. Ipak, i on se suočava sa duboko pretećim unutrašnjim tenzijama i izazovima, bar tako misle šefovi zapadnih obaveštajnih službi. Oni tvrde da je u sukobu sa svojim generalima, da nema mnogo kontakata sa ljudima i da gubi kontrolu.
Možda će se rat tako završiti? Sporim kolapsom. Ostaje pitanje ko će izdržati duže? Putin ili šarolika ekipa nepouzdanih zapadnih političara koji mu se suprotstavljaju?
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
