Kiparski portal Cyprus-mail objavio je poduži tekst o tome da je od vlade u Nikoziji zatraženo da svoje sisteme naoružanja ruske proizvodnje ustupe Ukrajini, što je prema pisanju ovog medija tamošnju vladu dovelo u nedoumicu.
Kako piše ovaj list ministar odbrane Haralambos Petrides je to odbacio, ali u članku novinar je napisao da se stiče utisak da stvar nije zatvorena do kraja jer bi Sjedinjene Države koje su imale tu ideju mogle da istraju na tome.
Prema pisanju Cyprus-mail zatraženo je nekoliko zemalja sa oružjem ruske proizvodnje da ga pošalju u Ukrajinu, jer je ukrajinska vojska upoznata sa njim i mogla bi da ga upotrebi odmah, bez potrebe za obukom; i da ima i rezervne delove i municiju.
Nacionalna garda Kipra ima rusko naoružanje i to dva ruska protivvazdušna sistema - TOR/M1 i BUK-M1, S-300 je 1998. zbog pritiska Izraela i Turske predat Grčkoj, zatim tu su tenkovi T-80U i borbena vozila pešadije BMP3, kao i jurišni helikopteri MI-35P koji kako se navodi u članku su bili prodati Srbiji.
Petrides je više puta govorio o tom pitanju otkako ga je u nedelju izvestio Katimerini, ponavljajući u utorak, nakon sastanka u parlamentu, da nema problema da Nacionalna garda pošalje vojnu opremu u Ukrajinu, jer bi to izazvalo probleme Kipra u odbrani.
Prethodnog dana 5. aprila, ministarstvo odbrane Kipra je objavilo saopštenje u kojem se navodi da ne postoji način „da bi se smanjile odbrambene sposobnosti zemlje, koja je pod okupacijom“.
"Ovo je sasvim razumljiva pozicija koju treba zauzeti, a SAD bi bilo nerazumno očekivati da će Kipar odustati od svojih ograničenih odbrambenih sposobnosti. Možda nećemo čuti celu priču. Da li je moguće da su SAD ponudile da zamene ove tenkove, helikoptere i protivvazdušne sisteme kako bi ubedile vladu da preda rusku vojnu opremu? Ne može da ponudi vojnu opremu američke proizvodnje jer to nije pokriveno delimičnim ukidanjem embarga na oružje. Čak bi i zamena ruskog oružja opremom evropske proizvodnje verovatno trajala predugo, stoji u komentaru Cyprus-mail .
Zamenik lidera kompanije Disi Haris Džordžiades nije isključio tu mogućnost o predaji ruske vojne opreme Ukrajini.
„Ako su postojale opcije za zamenu dela opreme Nacionalne garde na način koji ne bi potkopavao našu odbrambenu sposobnost i koji ne nosi nepodnošljive troškove i koji je u skladu sa političkim opredeljenjem naše zemlje, onda bi to trebalo istražiti, rekao je on.
On je stvar stavio u širi kontekst položaja Kipra u sve podeljenijem svetu - sa Zapadom ili sa Rusijom?
Akelova pozicija je takođe bila oblikovana ovim razmatranjem i nije bila bez zasluga.
„Umešanost Kipra u vojni sukob u Ukrajini niti doprinosi miru i okončanju krvoprolića, niti štiti interese naše zemlje“, rekao je on, nagoveštavajući da stavljanje na stranu Zapada ne dolazi u obzir, kaže se u komentaru.
"Na kraju krajeva, ovo je veći izbor koji se mora napraviti u pogledu slanja vojne opreme u Ukrajinu. Možda neće biti moguće da Kipar, kao članica EU, nastavi politički da se kreće između Istoka i Zapada jer je svet postao podeljen, zaključuje se na kraju teksta .
Kurir.rs/Cyprus-mail
