Podaci sa svemirskog teleskopa Čandra, koji su prikupljani u periodu od osam dana, pokazuju 14 crnih rupa u srcima galaksija, uključujući galaksiju Spajderveb u centru protoklastera, gladno proždiru materijal iz svemira oko njih.
Radi se o mnogo većem broju crnih rupa nego što se obično nalazi na istoj veličini prostora u drugim delovima svemira, piše Science Alert.
Nastao tokom "kosmičkog podneva"
Protoklaster Spajderveb, nazvan po galaksiji Spajderveb u njenom centru, je rastuće jato galaksija čija je svetlost putovala 10,6 milijardi svetlosnih godina da bi stigla do nas.
Ona se vraća u period kosmičkog vremena poznat kao 'kosmičko podne' – kratak period otprilike 2-3 milijarde godina nakon Velikog praska u kojem su galaksije formirale zvezde velikom brzinom.
Danas, gde god da se nalazi, jato Spajderveb trebalo je da evoluira u masivno, stabilno, gravitaciono vezano jato galaksija.
Proučavanje takvih klastera dok su još u ranim fazama sklapanja trebalo bi da pruži uvid u evoluciju velike strukture Univerzuma.
Takođe nam može reći više o procesima koji utiču na stope formiranja zvezda i aktivnost supermasivne crne rupe (SMBH) u članovima klastera galaksija.
Ali mi zapravo ne znamo kako se jata galaksija razvijaju, tako da je teško utvrditi koje grupe su pravi protoklasteri, a koje se verovatno neće promeniti.
Iz tog razloga, naučnici traže neobične, zanimljive mete koje pokazuju aktivnost u vezi sa evolucijom, potvrđenu na više talasnih dužina.
14 supermasivnih crnih rupa
Iako same crne rupe ne emituju svetlost, njihovo prožimanje materijala prenosi visokoenergetsko svetlo koje plamti svemirom.
Naučnici su na području svemira koje se prostire na otprilike 11,3 miliona svetlosnih godina uočili da 14 galaksija emituje X-zrake, što ukazuje na to da imaju aktivne supermasivne crne rupe.
Ustanovili su da 25 odsto najmasivnijih galaksija u ovom protogalaktičkom jatu ima aktivne supermasivne crne rupe, što je pet do 20 puta više od proseka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
