Makoronova protivnica u drugom krugu osudila je optužbe na njen račun da je previše bliska sa Moskovom, insistirajući da je uvek branila interese Francuske.
Međutim, kandidatkinja krajnje desnice je u prošlosti otvoreno izražavala svoje divljenje ruskom lideru i dosledno je branila spoljnu politiku Moskve, piše Juronjuz na engleskom.
2017: Podržavam Putinovu politiku
U martu 2017. ruski predsednik Rusije se sastao sa kandidatkinjom za predsednika Francuske u Moskvi.
Sastanak Vladimira Putina i Marin Le Pen u Kremlju ponovo je podstakao strahove od ruske podrške ekstremno desničarskim grupama u Evropi.
Tadašnja kandidatkinja Nacionalnog fronta već je tražila finansiranje partije od ruske banke (zajam se još otplaćuje) i ponovila je svoju nameru da brzo ukine sankcije EU uvedene Rusiji nakon aneksije Krima.
U intervjuu za BBC, Le Penova navela kao svoju inspiraciju novoizabranog predsednika SAD, kao i ruskog lidera.
-Politika za koju se zalažem je ona koju zalaže gospodin Tramp i za koju se zalaže Putin, rekla je ona.
Le Penova je takođe za tenzije sa Zapadom okrivila SAD i NATO, koje je optužila za naoružavanje zemalja na granici sa Rusijom.
-Ukrajina je deo ruske sfere uticaja, to je činjenica, rekla je ona.
-Ako pokušavate da kažete da Rusija predstavlja vojnu opasnost za evropske zemlje, mislim da grešite u analizi. Francuska bi trebalo da napusti savezničku komandu NATO-a, NATO je stvoren upravo da se bori protiv SSSR-a. Danas SSSR-a nema, rekla je ona.
Rusija, nastavila je Le Pen, nije ''zaslužila da se prema njoj postupa s predrasudama“, jer ''nije vodila nijednu kampanju protiv evropskih zemalja, niti protiv SAD''.
Rusija ide uglavnom u dobrom pravcu, odgovorila je Le Penova u intervjuu 2017. na pitanje da li je Putin učinio više štete nego koristi, navodeći njegovu intervenciju u Siriji .
Ono što primećujem je da vlada Vladimira Putina mora bar dovoljno da zadovolji Ruse da bi bila redovno ponovo birana na izborima u zemlji, rekla je ona.
Nije bilo aneksije Krima
Mesec dana ranije, Marin Le Pen je takođe upitana o svom odnosu prema Putinu.
- Ruska nacija je velika nacija, napravili su svoj izbor, sviđalo se to nama ili ne. Da li mislim da Rusija predstavlja opasnost po Francusku? Naravno da ne. Da li Rusija treba da bude saveznik Francuskoj? Odgovor je da. Ista stvar važi i za SAD, rekla je ona.
Le Penova se kasine sukobila sa novinarkom oko aneksije Krima.
- Nije bilo aneksije Krima, Krim je uvek bio ruski, dao ga je SSSR, stanovništvo se više oseća kao da pripada Rusima i oni su ubedljivom većinom glasali da žele da se pripoje Rusiji, rekla je ona.
Rusija nema želju da napadne Ukrajinu
U februaru ove godine Marin Le Pen je ponovo dala intervju za BBC, baš u vreme kada se sve više govorilo o mogućem napadu Rusije na Ukrajinu. U to vreme, Rusi su gomilali svoje trupe u blizini granice sa Ukrajinom.
Iako su mnoge njene zapadne kolege upozoravale na mogući sukob, Le Penova je ponovila isto što i pet godina ranije.
- Danas SAD guraju Ukrajinu da se pridruži NATO kako bi rasporedili svoje snage u blizini granice sa Rusijom, tako da im Rusi uzvraćaju stavljajući vojnike, rekla je ona.
Šta je Le Penova rekla otkako jepočeo rat u Ukrajini?
Ovog meseca je modifikovala neke od svojih opaski o Vladimiru Putinu, odričući se bilo kakve vojne ''antante'' sa Moskvom.
Kandidatkinja krajnje desnice i dalje se protivi energetskom embargu Moskvi, zbog verovatnog uticaja na potrošačku moć Francuza.
Govoreći na francuskom radiju Evropa 1 nekoliko dana pre prvog kruga izbora, ona je kritikovala sankcije EU koje uključuju zabranu uvoza ruskog uglja kao osmišljene da ''zaštite interese finansijskih tržišta i pravih ratnih profitera''.
Tokom ovogodišnje kampanje, iako je kritikovala invaziju na Ukrajinu, ona je takođe rekla da bi Putin ponovo mogao da postane saveznik Francuske ako se rat završi, navodi se u izveštaju CER-a.
-Ako bi Le Penova bila izabrana, postoji rizik da bi ona stavila veto na sankcije ili ih samo slabo primenila, a odnosi Francuske sa većinom njenih saveznika i partnera bili bi uzdrmani, dodaje se.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA U FRANCUSKOJ: Makronova pobeda ne znači potpuni poraz ultra desnice?
