Rani ljudi koji su živeli u sadašnjoj Francuskoj klesali su crteže na kamenim pločama i postavljali ih pored treperavog svetla vatre kako bi im dali iluziju kretanja - rani oblik animacije, pokazalo je novo istraživanje.
Istraživači sa Univerziteta Jork i Univerziteta Daram u Ujedinjenom Kraljevstvu proučavali su 50 kamenih ploča koje se čuvaju u Britanskom muzeju, a koje su izgravirali lovci-sakupljači pre oko 15.000 godina.
Ploče su napravljene od krečnjaka i iskopane iz skloništa u stenama u Montastruku, Francuska, u 19. i početkom 20. veka. Imaju izgravirane razne životinje - uglavnom konje, irvase, jelene i bizone, ali i vukove i kozoroge.
Istraživači navode da su oštećenja oko ivica nekih od ploča dokaza da su bile postavljene u neposrednoj blizini vatre.
Da bi tačno razumeli zašto, istraživači su sproveli sopstvene eksperimente u improvizovanom praistorijskom kampu i koristili softver virtuelne realnosti. Rekonstruisali su ploče kako su prvobitno izgledale - sa jasnim belim linijama - i stavili ih oko vatre.
Rekli su da tragovi toplotnih oštećenja ukazuju na to da su bile postavljene blizu ognjišta kako bi izgledalo da se kreću i trepere na svetlosti vatre. Interakcija između ugraviranog kamena i lutajuće svetlosti vatre učinila je da oblici izgledaju dinamično i živo, kaže studija.
"Ovaj eksperiment smo sproveli i noću. Tako da smo imali pun efekat - treperavu svetlost vatre - bilo je prilično uzbudljivo iskustvo videti vidim ove ugravirane forme kako malo oživljavaju pred našim očima", rekla je Izi Višer, doktorant na odseku za arheologiju Univerziteta u Daramu i koautor studije koja je objavljena u naučnom časopisu PLOS ONE.
"A onda videti da se obrasci zagrevanja nastali tom aktivnošću najviše poklapaju sa primerima iz Montastruka - to je takođe bilo veoma uzbudljivo", dodala je.
Urezane ploče su možda imale i praktičnu namenu - kamenje je možda označavalo obrise ognjišta. Ali istraživači su rekli da je njihova studija pokazala da nisu samo funkcionalni, plus da je je istu funkciju mogao postići krečnjak koji nije bio ugraviran.
Studija kaže da je ljudska neurologija posebno prilagođena tumačenju promenljivog svetla i senke kao pokreta i identifikaciji vizuelno poznatih oblika u tako različitim svetlosnim uslovima.
Plamen i postavljanje niza ploča bi učinili da izgravirane životinje Wožive“ kao da su animirane, rekla je Višer.
"Ovo su društva koja su zaista fokusirana na životinje. Ceo život provode u praćenju životinja, lovu na životinje, razmišljanju o životinjama, preradi životinjskih koža za odeću. Tako da verovatno nije preteško reći da bi njihove priče takođe uključivale životinje", navela je Višer.
"Uzbudljivo je razmišljati o ovoj umetnosti kao o delu onih priča koje pričaju pored vatre i dok pričaju o tome šta su radili tog dana ili pričaju priče o određenim životinjama koje su te životinje takođe tada oživljavaju ispred vatre“, dodala je ona.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
