BORBA LOŠIH REPUTACIJA MAKRONA I LE PEN: Francuska je podeljena zemlja a predsednički izbori bi mogli da imaju neočekivan ishod

Pronalaženje francuskog predizbornog plakata bilo kog od glavnih kandidata koji još uvek nije uništen skoro je kao potraga za blagom.

Uoči odlučujućih predsedničkih izbora ove nedelje, na plakatima Marin Le Pen i Emanuela Makrona išarane su psovke: "fašista“ ili "prljavi liberal“; "rasista“ v "elitista“.

Nije potrebno mnogo da se shvati šta je kome namenjeno. Nasilna nesklonost koju mnogi birači iskazuju prema jednoj ili obe strane na ovim izborima može da ostavi bez daha. Marin Le Pen je navikla na to.

Ćerka ozloglašenog antiimigracionog, nacionalističkog političara koji je više puta govorio o nacističkim gasnim komorama i holokaustu kao o "detalju istorije Drugog svetskog rata“, godinama je pokušavala da pobegne od toksične senke Žan-Mari Le Pena.

Ovo joj je treći pokušaj da osvoji predsedničko mesto i predstavila je svetu najmekšu javnu verziju sebe do sada. Od pastelne šminke, do znatno toplijih govora i fokusiranja na zaposlene Francuze koji se bore da sastave kraj s krajem, umesto da se koncentriše na klasične krajnje desničarske prioritete: zakon i red i imigraciju.

"Marin“, kako ona sada voli da bude poznata, se jako trudila da se rebrendira u patriotsku kandidatkinju centra.

Kada joj je novinar BBC-a rekao da kritičari za nju kažu da ju je teško izabrati jer je previše desničarska i radikalna, Le Pen je uzvratila: "Izvinite, ali nisam radikal. Sadašnju vlast vodi privilegovana manjina za privilegovanu manjinu. To je realnost.“

"Ja se kandidujem za predsednika da to promenim. Da se ​​uspostavi vlada naroda, za narod... da se vratgi vlast narodu", dodala je.

Ubedila je mnoge i popularnija je nego ranije, ali veliki broj ljudi ipak ne može da je prihvati.

Naget, mlada muslimanska službenica, kaže da Le Pen može "da menja masku koliko god želi“, ali da je ostala krajnje desničarska u svojim korenima i politici.

Ona će glasati za Emanuela Makrona da, kako je rekla, zaustavi Le Penovu.

Emanuelu Makronu je bilo daleko lakše 2017. gotine, tokom njegove prve predsedničke kampanje.

Tada je bio sveži, drski politički remetilac koji je tvrdio da nije ni levi ni desni i obećavao svetlu budućnost za sve Francuze.

Francuskinje srednje klase padale su u nesvest zbog njega. Francuski biznismeni polagali su velike nade u nekadašnje čudo od ministra ekonomije.

Sve to je sada ukaljano petogodišnjim mandatom koji je obuhvatio pandemiju, rat u Ukrajini i ekonomske posledice oba.

Madam Le Pen nije jedina koja ima problem sa reputacijom.

Makrona njegovi klevetnici s omalovažavanjem nazivaju "Jupiterom“ ili "predsednikom bogatih“. Mnogi glasači kažu da ga ne bi dirnuli ni motkom. Što glasanje u nedelju čini još interesantnijim.

Francuzi često govore o zapušavanju nosa prilikom glasanja u završnoj rundi predsedničkih izbora. Reč je o izboru "najboljeg od najgorih“, kažu. Sprečavanju najodvratnijeg kandidata da preuzme dužnost.

Bilo da je reč o porazu Marin Le Pen ili njenog oca pre nje, francuske političke stranke bi se udružile kako bi formirale takozvani sanitarni kordon i tako zadržale krajnju desnicu van vlade.

Ove izborne godine to je daleko manje izvesno.

Veliko je pitanje da li će birači krajnje levice biti uzdržani zbog svoje duboke nesklonosti Emanuelu Makronu, čak i ako bi to moglo da znači uvođenje Marin Le Pen u Jelisejsku palatu na zadnja vrata.

Prezir birača i apatija birača su verovatno veća pretnja za Makrona od same Le Penove.

Što je, navodi BBC, sasvim suprotno od strasti koju nalazite u međunarodnim krugovima kada se razgovara o mogućnosti predsednice Le Pen.

Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer misli da je širi svet, ne samo Evropa, svestan šta je u pitanju na ovim izborima: dve vizije budućnosti Francuske i dve vizije budućnosti Evrope.

Posebno u svetlu rusko-ukrajinske krize.

Brisel i Vašington izuzetno pažljivo prate glasanje i drže metaforičke "fige". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i poznati ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni pozvali su na reizbor Makrona.

Francuska ima jedinu značajnu vojnu silu EU. To je druga po veličini ekonomija bloka i igra sve dominantniju evropsku ulogu od odlaska iz politike velike dame EU Angele Merkel, zbog čega je Berlin donekle oslabljen na svetskoj sceni.

Makron želi da unapredi EU, NATO i transatlantske odnose, dok je Le Pen evroskeptil i protivnik SAD sa istorijski bliskim vezama sa Moskvom i držanjem NATO na odstojanju.

"Da li zaista mislite da je, kada vodite rat u Evropi, dobra ideja za Francusku, za zemlje G7, za sve saveznike francuske nacije da imaju Francusku, jednu od najvažnijih političkih sila u Evropi, koja se povlači iz vojne komande NATO-a?" upitao je bivši francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer.

Jer je to je ono što predlaže Le Pen.

Le Mer je takođe upozorio da će ekonomski program Le Pen biti katastrofalan i to ne samo za Francusku već i za celu Evropu. Takođe nanosi štetu bliskom ekonomskom partneru Britaniji, dodao je on.

Marin Le Pen žestoko brani svoje finansijske predloge, koji uključuju ukidanje poreza na dohodak za mlađe od 30 godina i pomoć siromašnima u pokrivanju troškova života. Ona takođe tvrdi da ne predstavlja opasnost za EU.

Kao deo svog pokušaja da privuče više mejnstrim birača, Le Penova je odustala od svoje nekada često ponavljane želje da skloni Francusku od evro valute i od "tiranije Brisela“.

Ali njena namera da jednostrano smanji doprinose Francuske budžetu EU, da ograniči slobodu kretanja radnika preko evropskih granica i da proglasi nadmoć francuskog zakona nad pravom EU, u direktnoj je suprotnosti sa ugovorima EU i mogla bi da paralizuje EU iznutra.

Francuska poslanica Natali Loazo, bivša Makronova ministarka za Evropu, rekla je da je ušla u politiku kako bi sprečila krajnju desnicu da dođe na vlast.

Niko ne bi trebalo da umanjuje mogućnost da Le Penova postane predsednik, rekla je ona i podsetila na pobedu Donalda Trampa u SAD i Bregzit.

Ipak, ako bi Marin Le Pen nadmašila izglede i postala predsednica, Loazo smatra da je malo verovatno da bi uspela da sastavi koaliciju zemalja istomišljenika koje imaju za cilj da rasture EU iznutra.

Njen najbliži saveznik u EU Viktor Orban želi da EU i dalje postoji, objasnila je, kako bi njegova zemlja mogla da nastavi da koristi subvencije. Dok je poljska briselsko-skeptična koalicija duboko uznemirena zbog prijatnih odnosa Le Penove sa Rusijom.

Slogani kampanje Marin Le Pen i Emanuela Makrona tvrde da predstavljaju sve Francuze. S obzirom na njihove veoma različite političke programe i reputaciju, to je nemoguće.

Francuska je podeljena nacija.

Kurir.rs