PROMENA IMIDŽA, PROPAST UMERENIH LEVIČARA I PROBLEMI ZA STRANKE CENTRA: Posledice prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj

"Ne zavaravajte se, ništa nije odlučeno", poručio je aktuelni predsednik svojim pristalicama.

Makron možda jeste osvojio više glasova u prvom krugu, ali ankete javnog mnjenja pokazuju da će drugi krug biti mnogo uzbudljiviji i neizvestan do samog kraja.

Le Penova je sa svoje strane pozvala sve birače koji nisu za Makrona da glasaju za nju kako bi "vratili red u Francusku".

Na osnovu 97 posto prebrojanih glasova, Makron ima 27,6 posto a Le Pen 23,41 posto glasova.

Ko za koga glasa?

Predizborna kampanja je, realno, krenula tek pre dve nedelje, najpre zbog pandemije kovida a onda i zbog situacije u Ukrajini ali izlaznost nije bila toliko loša koliko se strahovalo - 75 posto.

Anketari Elabe-a navode da svaki četvrti mladi birač glasa za predsednika, dok je svaki treći bio za Melepona. Marin Le Pen najbolje prolazi među biračima starim između 25 i 64 godine, a predsednika vole stariji od 65 godina.

Siva eminencija

Trećeplasirani sa 21,95 posto, levičar Žan-Luk Melenšon prošao je bolje nego pre pet godina i sada će igrati važnu ulogu u izboru predsednika.

"Ne smete da date nijedan glas Marin Le Pen" rekao je svojim pristalicama ali, za razliku od drugih kandidata, nije podržao Makrona.

Budući da čine više od petine biračkog tela, njegovi birači mogli bi da budu odlučujući u izboru predsednika Francuske, mada analitičari ne isključuju mogućnost da će mnogi "presedeti" drugi krug.

Posledice

Dvanaest kandidata bilo je u trci za predsednika ali je samo ovo troje prešlo 10 posto. Kako se čini, mnogi birači su se vodili idejom "korisnog" glasanja, birajući kandidate na osnovu toga da li mogu da se nađu u drugom krugu izbora.

Ono što će obeležiti predsedničke izbore 2020. je odlazak u penziju dve stranke koje su vladale Francuskom - republikanaca i socijalista koji su potpuno potonuli ove godine, sa An Hidalgo koja je prikupila manje od 2 posto glasova, dok je Valeri Pekres za republikance osvojila manje od 5 posto.

Kampanja za drugi krug odmah je krenula, a analitičari već broje "sigurne" glasove. Marin Le Pen može da računa na birače ultradesničara Erika Zemura i nacionaliste Nikole Dupon-Enjana što bi moglo da izađe na impresivnih 33 posto glasova celokupnog biračkog tela.

Makronov tim već planira velike skupove i gostovanja na TV, i računa na podršku levičarskih kandidata. Očekuje se da će kritikovati Le Penovu zbog njenih bliskih veza sa Kremljom. Iako je osudila rat u Ukrajini, Le Pen je posetila Vladimira Putina pre izbora 2017. a njena stranka je dobila zajam od Rusije. Za razliku od nje, Makron kaže da želi alijanse sa velikim demokratijama kako bi se odbrani.

Anketa Ifopa pokazala je da će ovi izbori biti vrlo "tesni" sa 51-49 posto glasova u korist Makrona, dok Ipsos ima malo veći jaz od 52-48 posto za aktuelnog predsednika.

Promena imidža

Obraćajući se svojim pristalicama, Makron je rekao da sa ekstremnom desnicom koja se toliko proširila u zemlji "niko ne može da kaže da stvari idu dobro". Sa druge strane, Le Pen je poručila da je vreme za "veliku promenu na vlasti" i da će 24. aprila građani birati između "podele i nereda ili jedinstva francuskog naroda okupljenog oko garantovane socijalne pravde".

Dok je Makron bio zauzet ratom u Ukrajini, Marin Le Pen je svoju kampanju fokusirala na visoke inflaciju i skupoću koji prete Evropi, obećavši smanjenja poreza. Ovoga puta se mnogo manje fokusirala na nacionalizam iako je navela da želi referendum koji bi ograničio imigraciju, radikalne promene u EU i zabranu nošenja hidžava u javnosti.

Jedan analitičar ocenio je da je "peglanje" imidža Le Penove politički "masterklas". Le Penova se predstavila kao manje opasna od novopridošlice Zemura i to joj je pomoglo u privlačenju podrške.

Le Pen (53), koja je pet godina bila član parlamenta, uspela je da napravi distancu između svoje nasmejane javne ličnosti (poziranje sa mačkama ili mladima za selfije) i radikalne stvarnosti njenod desničarskog, antiimigracionog manifesta da Francuska treba da bude za Francuze.

Kako prenosi Gardijan, ona je obećala referendum o promeni ustava kako bi se ograničila prava imigranata i stranaca. Planira da prioritet, kada je reč o stanovanju, beneficijama i zdravstvenoj zaštiti, da rođenim Francizima, kao i da ukine prava na državljanstvo dece stranaca koja su rođena i odrasla u Francuskoj.

Njen uspeh u vidu drugog kruga nije samo rezultet njene dugotrajne težnje da "dezinfikuje" imidž svoje stranke i da je udalji od antisemitskog imidža prošlosti. To što je Le Penova sada bliža moći nego ikada ranije je delimično rezultat njenog sopstvenog preispitivanja političke strategije.

Njena analiza Makronovih pet godina na vlasti pokazala joj je da je predsednik polarizujuća figura koja deli zemlju i koji nije u kontaktu sa običnim svetom. Za razliku od prethodnih kampanja kada je pokušavala da iskoristi bes javnosti, sada se okrenula biračima željnim mira i iscrpljenim demonstracijama žutih prsluka. Predstavila je Makrona kao nekoga ko deli narod, a sebe koja ga ujedinjuje.

Umesto velikih skupova, ona je odlazila da se druži sa običnim svetom na pijacama, u malim gradovima i selima. Umesto da forsira svoju antiimigracionu politiku fokusirala se na troškove života i strah od rata u Ukrajini. Iskoristila je svoju životnu priču sa pokušajem ubistva njenog oca, javnim razvodom svojih roditelja i majčinim slikanjem za Plejboj da se dodatno umili Francuzima.

Da bi pobedila, Le Pen mora da ubedi do kraja Francuze da nije veliki zli vuk a ankete pokazuju da bi to možda i moglo da joj pođe za rukom.

Kolumnista Osbervera Vil Haton upozorava da uspeh Le Penove i ubedljiva pobeda Viktora Orbana u Mađarskoj treba ozbiljno da zazvone na uzbunu evropskim strankama centra.

Uspon desnice

Orban, Le Pen i poljska Stranka i pravde svi rade na "bustovanju" nacionalizma i nepoštovanju međunarodnog prava sa ciljem stvaranja neprijateljske klime za migrante. Svi oni veruju da izborni sistem može da bude izmanipulisan u njihovu korist, niko od njih ne veruje medijima, svi žele da ograniče rad disidenata i promovišu tradicionalne stavove o seksualnosti i porodici.

Uprkos tome, njihova uloga u Evropi jača na uštr mejnstrim centra i liberalne levice, navodi Haton. Šta su razlozi? Posledice globalizacije po ekonomske i socijalne strukture naprednih ekonomija, smanjenu kupovnu moć srednje klase, sve veći jaz između bogatih i siromašnih...

Željni izbacivanja tog besa, građani se okreću onima koji im se predstavljaju kao način, kao ventil. U Francuskoj, konkretno, to je Marin Le Pen koja, i pored promene imidža, i dalje ostaje "toksična", navodi kolumnista Osbervera. I dalje smatra da Francuskoj "životno prete strana tela". Iako je njen ekonomski program nerealan i podeliće Francusku, pustiti na slobodu rasističke demone i šokirati EU, birači su joj naklonjeni, zabrinuti stopom nasilja i imigracije, nemaštinom i Makronovom nepovezanošću sa običnim čovekom.

Rat u Ukrajini uticao je i na politiku Evrope, ujedinivši je u borbi protiv uber nacionalizma, represije i nezakonitosti.

Okrivljavanje stranaca, pozivanje na mističnu koncepciju vaše zemlje i pokušaj da vas i vašu partiju pretvore u neprikosnovene gospodare države dovode do onoga što se dešava u Ukrajini. Centar i levi centar – u Britaniji, Francuskoj, zaista svuda u Evropi – moraju da to da spreče, izvodljivim, pa čak i agresivnim programima koji će učiniti da kapitalizam funkcioniše za opšte dobro. Vreme je da ponovo potvrdimo ono najbolje od sebe i na Makronu je u narednih dve nedelje da pronađe reči, energiju, svoje umerene korene levog centra i elan da uradi upravo to. To je zajednička evropska borba. Epska vremena, zaključio je Haton.

Kurir.rs