Nina Hruščov, akademik čiji je pradeda bio vođa Sovjetskog Saveza tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, upozorila je da se rat u Ukrajini čini opasnijim jer izgleda da nijedna strana ne želi da „povuče“.
Ona je rekla da su se i američki predsednik Džon F. Kenedi i Hruščov složili da deeskaliraju čim nuklearni rat postane stvarna pretnja.
Govoreći u programu Tudej, Hruščovljeva, profesor međunarodnih odnosa na Novoj školi u Njujorku, govorila je o krizi 1962. godine.
„Ono što je zaista spasilo svet u to vreme je to što i Hruščov i Kenedi, šta god da su mislili o ideologiji jedni drugih i da se ne slažu sa njom, nisu hteli da pokleknu i prvi trepnu, ali kada je pretnja potencijalnog sukoba nastala, odmah su podržali deeskalaciju", rekla je ona.
„Bili smo bliži oko više pitanja, nuklearnih, nego što je danas, jer danas ne vidim da se nijedna strana, posebno ruska, povlači i to je ono što me zaista najviše plaši“, dodala je ona.
Hruščova je takođe tvrdio da je ruski rat u Ukrajini „zastupnički rat“ između Zapada i Rusije u kojem je Ukrajina „u izvesnoj meri pion“.
Dok je bivši šef britanske obaveštajne službe Aleks Janger potvrdio njenu zabrinutost zbog opasnosti od nuklearnog rata, on je odbacio njeno viđenje sukoba kao „proksi rata“.
„Ideja da je ovo širi rat, da smo u širem sukobu sa Rusijom, jednostavno se igra na ruski narativ jer su pod pritiskom jer će moći da kažu svom narodu da je ovo odbrambeni rat“, rekla je ona.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
